Kada biramo šta ćemo da radimo imamo dve opcije: Prodajemo naše vreme za novac Da stvorimo nešto što ćemo da prodajemo za novac Ako odaberemo prvu opciju, da bismo zarađivali više moramo ili da provodimo više vremena radeći, ili da prodamo naš sat za više novca. Dva problema kod ovog pristupa su što: Postoji ograničen broj sati u toku dana koje možemo da prodamo Često nismo u mogućnosti da biramo cenu rada Ako odaberemo drugu

Ukoliko me sećanje ne vara, Zoran Radmilović je dodao ove reči u scenario Radovana Trećeg. U vreme, kada je čitav svet primoran da sedi kod kuće, u samoizolaciji, ove reči imaju posebnu težinu. Čovek je društveno biće. Većina nas ne može da funkcioniše bez prisustva drugih ljudskih bića. Naučili smo da sarađujemo. Sve ono što mi ne možemo da uradimo, učiniće neko ko to ume. Sada, kada smo ostavljeni sami sa sobom, živimo u strahu

Za mene je blog izduvni ventil. Svako jutro sednem i izbacim iz sebe misli koje mi se stalno vrzmaju po glavi. Ne izbacujem te misli da bi ih zaboravio; naprotiv, te misli koje ostanu zabaeležene na blogu mnogo bolje pamtim nego sve one koje ne zapišem. Izbacujem te misli da bih napravio prostor za nove. Čitava ova moja igra svakodnevnog pisanja bloga traje više od godinu dana i pisanje bloga je postala moja svakodnevna rutina.

Svako vreme nosi nove izazozove i sa sobom novi jezik. Termin „društveno distancijranje“ do pre nekoliko nedelja nije poznat, a danas je to nešto što svi upražnjavamo i znači biti izolovan, udaljen od bilo kakvog društvenog života, zarad sprečavanja širenja zaraza. Društveno distanciranje nas je primoralo da sedimo kod kuće, sa svojim ukućanima, ako ih imamo, ali zahvaljujući tehnologiji i dalje smo u prilici da komuniciramo jedni sa drugima, ma gde se oni nalazili i

Do publike je lakše doći nego ikad. Svako može da uzme mikrofon i kameru, koji su već ugrađeni u naše telefone, da kaže šta ima da kaže, i da bez mnogo muke nađe istomišljenike. Ovo nije prvoaprilska šala, ovaj čovek stvarno veruje da ima dokaze da je Zemlja ravna, a nije jedini. Jedno je biti umetnik amater, pa slikati, pevati, pisati, svirati, za svoju dušu, ali ne možemo biti naučnici za svoju dušu. Ili naše

Gary V (Gary Vaynerchuk), je u jednom svom instagram postu rekao da nas je čitava ova situacija smestila oke jedne velike virtalne logorske vatre. I to je stvarno najtačniji opis čitave ove situaij. Svi pripadnici jednog velikog plemena i po prvi put u istoriji svi imamo jednog, zajedničkog neprijatelja. Tipično za logorske vatre je da uvek neko sedi i priča, dok drugi slušaju. Razlika između virtalne i prave logorske vatre je što ispred virtualnih logorskih

Ako znate da napišete jednu rečenicu, znate da napišete i roman. Sve što treba da uradite jeste da napišete 200 reči svakog dana i za godinu dana imaćete nešto preko 70,000 reči, što je prosečna dužina jednog romana. Da, to će biti jedan užasan roman, jer da bi roman bio završen i potencijalno dobar, mora da prođe kroz mnoštvo prepravki, ali kada jednom imate napisan roman od početka do kraja, kada ne morate da gledate

nikada nije bio miroljubivo mesto. Ono što smo mi, kao vrsta, uspeli jeste da ga donekle pripitomimo, promenimo, iskoristimo, tako da nam povremeno deluje miroljubivo. Kada su nas napadali predatori, branili smo se vatrom. Pripitomili smo biljke i uzgajali ih tako da rastu u našu korist. Pripitimoli smo životinje, i uzgajali ih tako da od njih imamo koristi. Ukrotili smo kišu, napravivši skloništa. Ukrotili smo hladnoću, unevši vatru u skloništa. Ukrotili smo bakterije, antibioticima i

Tačno je, ne znamo koja je stopa smrtnosti ovog virusa, jer ne znamo koji je tačan broj zaraženih. Virus, verovatno, nema veliku stopu smrtnosti i većina ljudi ga preleži sa umerenim simptomima. Takođe je tačno da se virus vrlo lako širi, što znači da će bolnice za kratko vreme biti prebukirane, kao što se to dogodilo u Vuhanu, u Bergamu, u Njujorku… Ali, kakve to ima veze sa vama, zdravim, pravim, mladim, ljudima, koji, verovatno,

Dve godine ranije, 2018, svaki put kada bi Aron Remzi, tadašnji igrač Arsenala, postigao gol, umrla bi neka od poznatih ličnosti. Da li su golovi Arona Rezmzija direktno uticali na smrt ljudi koje znamo sa televizijskih ekrana? Naravno da nisu, jer tako nešto bi bilo suludo. Ipak, tu slučajnost smo prihvatili kao nešto tragi komično i slutuli smo ko će idući da umre svaki put kada bi ovaj igrač Arsenala postigao gol. Sredinom 2019, kineski