Jedan od efikasnijih načina za odlaganje posla kog želimo ili kog bi trebalo da odradimo jeste da čekamo da se stvore savršeni uslovi za tako nešto. Svi znamo kako je lako odložiti učenje za ispit, odlazak u teretanu, otpočinjanje dijete,… Savršeni uslovi ne postoje. Oni su mit. Ljudi koji su uspeli nešto su uglavnom uspeli uprkos svemu, nikada nisu uspeli zato što im je sve išlo po planu ili zato što im je sve klizilo

Ljudi koji su na izmaku života često mogu da nam kažu da se jedino kaju zbog stvari koje nisu uradili i da se gotovo nikada ne kaju zbog stvari koje su uradili. Stoga, kada se predomišljamo da uradimo nešto, zato što je strašno, zato što ne znamo da li ćemo uspeti, zato što potencijalno možemo da izgubimo novac ili vreme, bolje je uraditi i dobiti odgovor, nego ne uraditi i nikada ne saznati da li

Nedavno sam napisao blog o traćenju vremena, a jednog mog čitaoca je razočarao moj izbor reči, pa je odlučio da mi pošalje sledeći mejl. Lep izbor reči, traćiti je Srbska reč!? Odjavljujem se. Lično, nemam ništa protiv da se u govoru, ali i u pisanju, koriste strane reči i izrazi, jer jezik je živa tvorevina, podložan je promenama, i u podneblju na kom se taj, srpski, jezik razvijao postojalo je raznih uticaja i stoga se

Kada odlučujemo da pokrenemo novi projekat, da krenemo karijeru, da radimo bilo šta, razlog zašto bi nešto trebalo da radimo nije zato što je lako, već zato što je teško. Kada radimo nešto što je lako, to često nema nikakvu vrednost jer svako može da uradi nešto što je lako. Svako može da ispeče jaja, i zato kada idemo u restoran, nikada nećemo naručiti kajganu ili jaje na oko, već ćemo pojesti nešto što sami

Nedavno sam naučio, a od koga drugog nego od čoveka čiji rad se na ovom blogu često pominje, tj. od Seth Godina, da je pisanje zapravo kucanje. Seth kaže da je Isak Asimov napisao i objavio više od 400 stotine romana samo zato što je pisanje doživljavao kao kucanje. Asimov nije pisao samo kada je bio inspirisan ili kada je imao ideju za roman, već je pisao zato što je bilo vreme pisanju. Doživljavao je

znači raditi stvari koje nemaju nikakav doprinos vlastitom, ili tuđim životima. I tu ne mislim isključivo na profesiju, tj. posao kog radimo da bismo platili račune, iako je je to veoma bitna radnja na koju potrošimo većinu svog vremena i njoj bi trebalo da posvetimo najviše pažnje, već mislim na sve radnje koje obavljamo u toku dana, počevši od nameštanja kreveta i pranja zuba, pa do skrolovanja slika na instagramu. Znajući to, svakodnevno i svakog

su nekima lepi pa ih drže ih kao kućne ljubimce i pokazuju ih svojim prijateljima, a drugi ih se užasavaju i svojim prijateljima govore da ih se klone. Istu reakciju možete očekivati i povodom vašeg rada. Bitno je pronaći i uslužiti ove prve.

Mnogo ljudi je sposobno da se bavi kreativnim radom. Kreativni rad podrazumeva stvoriti nešto što će rešiti nečiji problem, što će za nijansu, ili drastično, izmeniti onoga za koga je taj rad namenjen. Međutim većina ljudi odustane od kreativnog rada jer nisu sigurni da će to što rade zapravo da upali. Bilo da pišu knjigu, slikaju, crtaju, bilo da žele da se bave muzikom, glumom, bilo da su inženjeri, programeri… Niko ne može da nam

Šta god da nam se desi, u kojoj god situaciji da se nalazimo, postoje 3 pogleda na svet. Postoji negativan pogled, kom smo veoma često skloni, koji nas vodi u prekomernu kritiku i cinizam. Jedan negativan pogled za sobom povlači drugi, što stvara dan pun, nama, negativnih događaja, a dan za danom vrlo lako možemo da završimo u životu u kom sami sebe vidimo kao žrtve. Postoji pozitivan pogled na svet, gde iz svake situacije

Nemoguća misija. Ako vaš posao zahteva duboku koncentraciju i u vašem domu nemate prostoriju u koju možete da se zaključate i koju možete zvučno da izolujete, i ako imate dete/decu, partnera/partnere, kućnog ljubimca/ljubimce, zaboravite da ćete ikada uraditi bilo šta korisno. Od septembra ove godine, zvanično sam prešao na part-time posao i radim isključivo vikendom, što je na korak od moje finansijske nezavisnosti gde očekujem da radim isključivo za sebe. U početku sam mislio: „Super,