Primetio sam da ne volim ako me neko savetuju iako nikada nisam tražio savet. Čak iako je savet dobar neću ga poslušati jer mi je bilo sasvim dobro i bez tog saveta. Primetio sam da često umem da delim savete iako ih niko nije tražio. Što znači da moram da prestanem da radim tako nešto jer drugima je bilo sasvim dobro i bez mog saveta. Savet je vredan jedino ako je tražen.
Jedna od rečenica koje vise na zidu iznad mog radnog stola govori da je 90% onoga što zapišem sranje. Jednom kada nešto zapišem, ta rečenica mi pomaže da se ne uzrujavam mnogo kada prepravljam svoje tekstove. Kada neko sranje prepravim toliko da postane dovoljno dobro, tada je vreme da ga objavim. I pored toga, više od 50% mojih tekstova je ispod proseka, ali da bih došao do onih koji su iznad proseka morao sam sve
Sveti Nikola, devojačka slave moje supruge, tada devojke. Za trpezom sede rodibina i prijatelji njenih roditelja koji me ne poznaju ili vrlo malo poznaju. Znaju me kao neko ko ne priča mnogo, ne meša se u političke debate koje se vode za trpezom niti diskutuje o sportu, uglavnom ćuti i sluša i kaže nešto samo ako ga direktno pitaju. Čak i tada, njegov odgovor je krajnje sažet i precizan i ne otvara vrata polemici. 2015.
Sudeći po Jordanu Petersonu, veoma mali broj ljudi je istinski kreativan. Biti kreativan znači stvoriti nešto što je istovremeno originalno i korisno. Onaj ko je istinski kreativan nema drugog izbora nego da stvara. Ako se opire svojim nagonima onda se oseća mizerno. Kreativnost u neku ruku dođe kao prokletstvo jer stvoriti nešto je teško samo po sebi, ali to je samo 5% posla i većina kreativnih ljudi mora da se bavi dodatnim poslovima, koji će
Postupajte tako da sutra nećete zažaliti zbog svojih postupaka već ćete biti zahvalni sami sebi zbog onoga što ste učinili juče.
Ako objavite nešto na zidu vaših društvenih mreža, vašu poruku će videti znatno više ljudi nego da pošaljete jedan mejl ili direktnu poruku. Ipak, mejl ili poruka su lični i postoji mnogo veća verovatnoća da će neko pročitati vašu poruku ako pošaljete mejl ili direktnu poruku. Ako imate nešto važno da saopštite, umesto da objavite nešto na zidu, pošaljite to mejlom ili porukom ljudima za koje mislite da će imati neke koristi od vaše obajave
Veliki broj vas koji čita i prati ovaj blog upoznat je sa činjenicom da koristim internet za promovisanje mog romana i pre svega samoga sebe kao pisca. Marketing je nešto što sam preuzeo na sebe i u šta ulažem mnogo rada i truda. Ne reklamiram magične napitke zahvaljujući kojima ćete smršati, ne bavim se promovisanjem vrednosti za koje ne smatram da su ispravne, niko me ne plaća i ne zastupam nijedan brend koji lično ne
Danas sam sa još jednim nastavnikom išao na lekarski pregeld u susedni Wenzhou. Sa nama je pošla i lokalna nastavnica da bi nam pomogla pri popunjavanju formulara i sporazumevanju. Sve o trošku škole u kojoj radim, uključujući i prevoz. Tamo smo išli Uberom, da ne bismo zakasnili. Uber od Rui’an-a do Wenzhou-a u proseku košta 120 RMB (1850 dinara). Autoput košta dodatnih 15 RMB (231 dinar), ali se znatno brže stiže. Nismo išli autoputem jer
…rekla je Lisica Malom Princu. Koliko su reči ponekad neefikasan medij za prenšenje emocija govori podatak da ćemo lakše osetiti nešto ako uz reči imamo vizelno, taktilno i zvukovno iskustvo. Nije isto čitati scenario i gledati pozorišnu predstavu ili film. Reči su efikasne samo ako uzrokuju mentalne slike kod čataoca ili sagovornika. Jedan zagrljaj govori više od hiljadu reči, baš i jedna slika. Reči se često sporo i pogrešno prenose. Stvarnost je suviše kompleksna da
Ne postoji mnogo knjiga za koje mogu da kažem da su mi promenile pogled na život, ali takve knjige se po pravilu dogode u pravom trenutku, baš kada smo spremni za promenu. Jedna od takvih je svakako Mali Princ – Antoan de Sent Egziperia. Dok sam spremano ispit iz dečje književnosti nisam ni pomislio da ću zahvaljujući literaturi prevashodno namenjenoj deci početi da preispitujem postavku prioriteta u vlastitom životu, ali to je upravo ono što
