Ponovo se u meni javlja želja da povećam dnevnu kvotu reči. 500 reči mi nekada deluje suviše lako. Na primer, danas sam svojih 500 reči završio za 20 minuta. Ne bi mi bio prvi put da pokušam sa 750, 1000, ili 2000 reči. Ali, te stvari ti se vrlo brzo obiju o glavu. 500 reči je nešto što mogu da radim dugoročno. Kada je dobar dan, kao ovaj, svoj cilj ću ispuniti za 20 minuta.

Napisao sam 500 reči izjutra. Još uvek sam u procesu donošenja odluke u kom smeru će roman da ide u drugom činu, nemam još uvek jasnu sliku, ali imam nekoliko potencijalnih ruta. Za koju god da se odlučim, moraću uskoro, jer je kraj prvog čina i te kako blizu.

Što bi se reklo, saterao sam svog lika u ćošak. Doveo sam ga u dilemu. Ako bude odabrao jednu opciju, to znači kraj priče, nema romana, a ako bude odabrao drugu opciju, to znači, kraj prvog čina. Krajnje je jasno šta će odabrati.

Danas sam se opet vraćao na početak, ne da bih dodao nešto novo, nego da bih izmenio jedan podatak za kog mislim da može da igra veliku ulogu u daljem odvijanju radnje. Setio sam se gde sam uneo taj podatak, na koji način, tj. koje sam reči koristio i ukucao iste u search. Iskreno se nadam da je to jedino mesto gde se tako nešto pominje, i da je to jedino mesto gde se tako

Danas sam napisao 700 reči. Hteo sam da se zaustavim na 500, ali nisam bio siguran da bih do sutra uspeo da zadržim nit za koju sam se bio uhvatio. I dalje nisam zapisao sve što sam hteo da zapišem, ali mi je bilo bitno da unesem tu jednu, jedinu misao, koja je vrlo lako mogla da odleti. Nije to misao, niti je to scena, za koju mogu da garantujem da će da preživi drugi

Danas sam se vratio na sam početak romana i dodao jednu scenu, kojom će roman  verovatno da počne. Kažem verovatno jer postoji mogućnost da će do konačne verzije doći do novih promena, ali za sada ima smisla da roman ovako počinje.  Sada sam u toj fazi romana kada mi je toku dana potrebno da konzumiram mnogo sadržaja koji je sličan onome što ja pišem, bilo da su u pitanju knjige, serije ili filmovi, i potrebno

Dan 48. Osećam se kao na rolerkosteru. Koncentracija mi je rasejana na sve strane i tako mi izgleda i današnje pisanje. Siguran sam da će biti prilike da se popravi, bitno je otkucati tih 500 reči u toku dana koje će me dovesti bliže kraju, pa makar one izgledale kao da su pisane na rolerkosteru.

Iako nikad ne znaš koliko će tvoj roman na kraju imati reči, otprilike možeš da predvidiš, tj. trebalo bi da predvidiš.  Ja sam, eto, predvideo da će ovaj moj roman imati 100,000 reči, barem nakon prvog drafta, što znači da sam danas stigao do prve četvrtine, bar po broju reči. Što se tiče mog napretka kroz zaplet, još uvek nisam dostigao četvrtinu. Danas sam završio poglavlje na kom sam radio prethodnih 25 dana. To će

Čini mi se da to da li ću pisati odmah nakon što ustanem ili nešto kasnije u toku dana diretkno zavisi od toga kada sam otišao u krevet. Kada regnem ranije, i kada se naspavam, nije mi problem da pišem odmah nakon što se probudim. Ako odem u krevet kasnije nego inače, moram da provedem izvesno vreme kako bih se razbudio. Nekada se to oduži do popodneva nekada mi je dovoljno svega par sati. Kako

Nikad nisam bio neko ko je vešt u pisanju spoljašnjih konflikta, ali zato mislim da su mi unutrašnji koflikti jača strana. Čitaocima se uglavnom više sviđaju spoljašnji konflikti, lakši su za razumevanje, prosto jer je ove druge teže opisati. Ipak, ako se priča ukomponuje tako da su svi unutrašnji konflikti praćeni spoljašnjim, to je nešto što i najravnodušnijeg čitaoca ne može da ostavi u tom stanju. U poslednjih nekoliko dana pisanja osećam da imam suviše