Prošlo je više od mesec dana od kada sam pisao, što automatski znači da sam morao da krenem ispočetka. Ne samo zato što sam zaboravio neke detalje romana, već zato što sam ih toliko puta menjao da ne znam šta je ostalo o romanu, a šta ne. Iako nije opravdanje, ali razlog zašto nisam pisao poslednjih mesec dana je selidba iz Kine za Srbiju. Nije mala stvar, neki bi rekli, i potpuno je opravdano to

Da li iko može da te nauči da pišeš?  Ne znam. Ne znam da li se to uopšte može naučiti. Ne znam da li postoji ijedan pisac koji je ikada rekao – E, sada znam sve što bi trebalo da znam o pisanju, i sad mogu prosto da sednem i da zapisujem svoje priče.  Ne postoji škola pisanja iz koje možeš da izađeš kao pisac; ne postoji taj kurs, ta knjiga o pisanju nakon kojih

Danas sam obrisao 1500 reči iz romana.  Nakon što sam završio taj posao shvatio sam da nije svima najjasnije šta bi trebalo obrisati; posebno ako to nikada nismo radili, ili nam niko nije pokazao kako se to radi. Brisanje se odvija na više nivoa; od najvećeg do najmanjeg, ali je formula uvek ista – odredi o čemu je nešto i amputiraj višak. Ako gledam čitav roman znači da ću obrisati poglavlja koja ne doprinose priči;

Potpuno sam ispao iz ritma kada je pisanje ovog bloga u pitanju. Uglavnom sam imao praksu da završim sa pisanjem za jedan dan i odmah da napišem blog, a sada sve nešto pišem na kredit, na odloženo, kako god se to moglo nazvati. Ali, ako pogledamo ovu tabelu, vidimo da sam u poslednjih desetak dana pisao čak, sedam, osam puta. Nekada sam više obrisao nego što sam napisao, nekada sam jedva nešto više napisao nego

U prethodna dva meseca pisao sam nekih 15 puta, tj. svaka četiri dana u proseku, što je daleko od željenih 6 puta nedeljno. Razlog zašto nisam u toj meri radio na romanu i zašto nisam vodio blog je što mi je fokus bio najvećim delom na mom novom YT kanalu i vlogu. Sad je to ludilo nove stvari u mom životu prošlo i polako se vraćam u rutinu da pišem svakodnevno, ali mi uskoro sredi

Nakon gotovo dva meseca se vraćam pisanju romana. Došlo je do raznih promena u mom životu, pa je pisanje romana palo u drugi plan, a sad se polako vraća u prvi, ali očekujem da je privremeno, jer velike promene tek slede. Elem, pisao sam juče i danas. Dva puta po 500 reči. Ne znam više da li uređujem ili pišem ispočetka, jer danas i juče sam dodao potpuno novo poglavlje i potpuno novog lika. Moram

Današnje pisanje je trajalo duže nego što sam očekivao. Ne mogu da kažem da sam sve vreme pisao, ali počeo sam u 7 i završio u 11:30. Opet sam zapeo na onoj odluci koju je juče trebalo da donesem. Impulsivno sam želeo da odluku opet ostavim za sutra i da danas odlučim da ne pišem, ali s druge strane znao sam da će sutra opet biti ista priča. Odluka koju je trebalo da donesem nije

Danas sam završio još jedno poglavlje i krenuo da radim na drugom, ali pošto ne mogu da nađem adekvatno rešenje za njega odlučio sam da ga ostavim za sutra. Neke od tih stvari bi trebalo prespavati. Vrlo malo sam prepravljao danas. Izbacio sam nekoliko pasusa, dodao nekoliko novih i prepravio nekoliko grešaka u kucanju, nešto što ja inače ne vidim. Ne znam da li danas jednostavno nije bio dan za prepravljanje ili je poglavlje prosto

Prepolovio sam još jedno poglavlje. Sad kada gledam na njega, nije mi jasno zašto to nisam uradio u prvom draftu. Ali nije sada to toliko ni bitno. “Writing is rewriting.” Ne znam kako bih ovo elegantno preveo na srpski, pa neću ni prevesti. Otvorio mi se prostor za još jednog lika, koji ovaj roman šaljem u magični realizam. Nikada nisam očekivao da će tako nešto da se desi, ali sam očigledno čitao isuviše Murakamijevih romana

Danas sam završio dve scene novog poglavlja. Prilično veliko poglavlje je u pitanju, ali mi ne deleju da može biti rastavljeno u dva zasebna.  Poglavlje obiluje mnoštvom flešbekova, koji su i te kako bitni za dalji razvoj događaja. Problem sa flešbekovima je što često mogu biti nešto “lepo” napisano koje nema mesta u romanu, ili u priči, već je neka priča za sebe. Da bih utvrdio da li flešbek ostaje ili ne ostaje u romanu,