Već smo govorili o pravljenju rasporeda i određivanju prioriteta; nekako idu jedno uz drugo. Kada odredite vaše prioritete i postavite ciljve onda vam je mnogo lakše da napravite rasored koji će vas dovesti do vaših ciljeva. Ponekad umemo veoma striktno da se držimo naših prioriteta i našeg rasporeda, a ponekad nam to ne pođe za rukom i mora da dođe do promene; moramo da promenimo kurs jer dođe do nečeg nepredviđenog ili nešto drugo postane
Pre otprilike godinu dana sam napisao tekst „Why do I love Writing at Coffee Shops“ koji je objavljen na medijum publikaciji Writing Cooperative. Iz nekog razloga, taj tekst se dopao mnogima i ostao je moj najčitaniji tekst. Danas sam posle ručka otišao u školu kako bih pisao blog, da bih saznao kako su dezinfikovali kancelariju i da ne bi trebalo ulaziti u nju narednih sat vremena; koliko je meni otrpilike potrebno vremena da napišem članak.
Napredovati znači učiniti nešto što do sada nismo uspeli, ili biti bolji u nečemu što inače radimo. Ipak, to nije jedini način da napredujemo. Napredak je takođe moguć kada nešto ne uradimo kako treba odnosno kada u nečemu ne uspemo. Tada imamo mogućnost da naučimo iz sopstevnih grešaka. Kada u nečemu ne uspemo, sve što treba da uradimo jeste da sednemo i da analiziramo ono što smo uradili, da se zapitamo zašto nam nešto nije
Internet nam je doneo neograničenu mogućnost da komuniciramo naše ideje; svako može da pokrene blog, da objavi knjigu, ili da otvori YouTube kanal. Ranije nam je za tako nešto trebala dozvola medijskih agencija ispred kojih su stojali takozvani čuvari vrata; urednici, producenti, vlasnici medijskih kuća. Danas, uz telefon, računar i internet, svako može da ima svoj onlajn magazin, izdavačk kuću, muzičku produkciju ili televiziju i isključivo od nas zavisi šta ćemo da kažemo, napišemo, otpevamo
Često sebe možemo da zavaramo da smo zauzeti i da mnogo toga radimo, a da u stvari ne postižemo ništa. Beskonačno istraživanje na internetu za naš projekat će nas učiniti zauzetim, ali ako ne iskoristimo ništa od tog istraživanja onda nismo zapravo ništa uradili. Takođe, beskonačno doterivanje izgleda našeg sajta, fejsbuk stranice, instagram profila, biranje fonta za naš seminarski, diplomski rad… će nas učiniti zauzetim, ali ako tog dana nismo stvorilil ništa, onda zapravo nismo
Iako deluje kao nešto potpuno nebitno i kao gubljenje vremena, spavanje je najvažnija aktivnost koju obavljamo u toku jednog dana, odnosno noći. Da spavanje nije toliko bitno, evolucija bi se pobrinula da više nikada ne radimo tako nešto. Kada malo bolje pogledamo, dok spavamo tada smo najranjiviji, što je posebno bilo problematično za naše pretke kojima je večito pretila opasnost od predatora. I, zašto bi onda priroda odlučila da zadrži jednu takvu radnju u kojoj
Zanimljivo je koliko varijacija postoji u primercima ljudske vrste. S jedne strane se nalaze vrhunski naučnici, umetnici, sportisti koji svojim intelektualnim, ali i fizčkim radom, čine naš život jednostavnijim. Zahvaljujući njima, imamo mogućnost da letimo, da se vozimo brzim vozovima, da komuniciramo sa ljudima na drugom kraju sveta, da se izlečimo od većine bolesti, da se zamislimo nakon što doživimo umetničko delo i da shvatimo da ljudsko telo nema granice nakon što vidimo izvedbu vrhunskog
Kada razmišljamo o postupcima drugih uvek polazimo od sebe; uvek smo subjektivni. Mislimo da drugi znaju sve što mi znamo i da svesno prave izvesne greške i nanose štetu sebi ili drugima, ali grešimo; ne znaju. Nikada ne možemo znati šta se odvija u tuđim glavama. Svako od nas ima potpuno drugačiji i unikatan narativ u glavi koji im govori zašto su nešto učinili. Često, ni sami nismo svesni svog narativa i onda kada ga
Iako nisam siguran ko je tvorac ove izreke, a nije ni google, pa neću nikog potpisati, a ona glasi ovako: Ako ste najpametnija osoba u prostoriji, znači da ste u pogrešnoj prostoriji. Dakle, dobro se zapitajte gde se nalazite i ko su ljudi koji vas okružuju. Ako u vašem okruženju ne postoji niko od koga biste nešto mogli da naučite, vreme je da promenite okruženje, ili da makar uvedete neke nove ljude u svoj život.
Jedna od profesionalnih deformacija nas koji radimo u obrazovanju je da stalno lovimo greške u tuđem ponašanju i da ih na njih upozoravamo. Problem nastaje kada to radimo uvek i na svakom mestu. Ja, na primer, imem strašnu glavobolju kada spazim da neko ne koristi tehnologiju onako kako bi trebalo; ako neko ne ažurira svoje aplikacije i operativne sisteme; ako im je ptrebno druže vremena da bi došli od izvesnih podešavanja na njihovom uređaju ili
