Misli

Sloboda govora

Internet nam je doneo neograničenu mogućnost da komuniciramo naše ideje; svako može da pokrene blog, da objavi knjigu, ili da otvori YouTube kanal.

Ranije nam je za tako nešto trebala dozvola medijskih agencija ispred kojih su stojali takozvani čuvari vrata; urednici, producenti, vlasnici medijskih kuća.

Danas, uz telefon, računar i internet, svako može da ima svoj onlajn magazin, izdavačk kuću, muzičku produkciju ili televiziju i isključivo od nas zavisi šta ćemo da kažemo, napišemo, otpevamo ili odsviramo.

Iako je tačno da je lakše objaviti svoj rad nego ikad, još uvek je teško doći do publike; tržište je zasićeno i publika i nikada nije prestala da očekuje sadržaj koji će biti zabavan, informativan ili kombinacija ta dva.

U vremenu kada ljudska pažnja bombardovana sa svih strana, imamo vrlo malo vremena da steknemo nečije poverenje, pre nego đto taj neko klikne na idući link ili na neki drugi video ili pesmu…

Da bismo uspeli da zadržimo nečiju pažnju moramo da se ističemo u odnosu na konkurenciju i da nudimo nešto što drugi ne nude; ili, ako nudimo isto što nude i drugi, moramo u tome biti mnogo bolji od njih.

Na kraju, da bismo uspeli da steknemo publiku koja nam se vraća, neophodno je da naš rad rezonuje na emocionalnom i intelektualnom nivuo.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.