Jedan od načina da se opiše život jeste niz problema s kojima se suočavamo. Očekivati da će život biti bezbrižan i da će sve uvek ići po planu je krajnje iracionalno, jer sve, tj. život ne funkcioniše tako. To ne znači da ne bi trebalo praviti planove i da ne bi trebalo postavljati ciljeve već razumeti da se potpuno normalno da nešto ne pođe po planu i da je na nama kako ćemo reagovati kada

Oni koji nemaju šta da rade ili koji ne znaju šta bi radili, nemaju ni potrebu da se organizuju. S druge strane, oni koji imaju mnogo toga u planu neće uspeti ništa da izvedu ako se ne budu adekvatno organizovali i svemu posvetili po malo vremena.

su izvor svih nesporazuma,“ rekla je Lisica Malom Princu. Već sam bio citirao ovu Lisičinu izjavu u jednom članku, ali to ne znači da sam iscrpeo sve što ona govori. Reči stvaraju nesporazum, posebno ako su neprecizne i kada samo donekle stvaraju sliku onoga što mislimo. Reči, nikada neće moći da do najsitnijih detalja da opišu ono što se odvija u našoj glavi. Naš mozak ne povezuje naše misli rečima, već se te veze ostvaruju

i zadovoljni ljudi vam nikada neće ostaviti negativan komentar na društvenim mrežama. To će isključivo činiti ogorčeni, nezadovoljni i oni koji se nalaze na tamnom mestu.

nije jedino mesto na kom nešto može da se nauči i u nekim slučajevima je mesto gde smo najmanje toga naučili. Ipak, mnogi ljudi će rađe poslušati savet nekoga ko ima školu, nego nekoga ko je samostalno došao do nekog saznanja iako neko ko je samostalno nešto učio u nekim slučajevima može da zna više od onoga što je završio školu. Na primer, u toku šest godina studije medicine, lekar provede 0 semestara učeći bilo

je nešto čemu nas nikada ne nauče u školi, jedinom mestu gde bismo to mogli da naučimo, ako već niko od naših bližnjih nije naučno pismen. Umesto toga, u školi nas nauče da poštujemo autoritet. Zemlja se okreće oko Sunca, ne zato što smo uradili ogled ili ekpseriment ili smo jednostavno pogledali u naučne dokaze, već zato što su nam učitelj ili učiteljica rekli tako. Učitelj je autoritet i sve što učitelj kaže to mora

Ljudi najčešće ne žele da čuju šta imate da kažete već su došli da bi čuli ono što već misle, ali iz vaših usta. Ako kažete nešto kontradiktorno njihovim pređašnjim uverenjima, dolazi do nečega što znamo kao kognitivna disonanca. To je u suštini unutrašnji konflikt do kod dolazi kada se dve ideje sukobljavaju u ljudskoj psihi. Čovek ne voli da poseduje dve kontradiktorne ideje, ne oseća se stabilno jer mu budućnost na taj način deluje

Često predstavljajnu 0 dokaza kojima će potkrepiti svoje tvrdnje da postoje ljudi vanzemaljci, reptili, hemijski tragovi, razne asocijacije sa raznim sličicama. Tvorci tih filmova znaju sve, i sve predstavljaju kao istinu, bez ijednog dokaza. Svako može da snimi dokumentarni film da poveže dve stvari ili da izmisli neke druge stvari, ali nije u tome stvar. Stvar je tome da je neophodno dokazati zašto nešto tvrdimo da je istina i predstaviti opipljive, stvarne dokaze koji se

donošenje odluka nije nešto za šta je čovek stvoren. Čovek se vodi emocijama i na osnovu toga kako se oseća u datom trenutnku donosi odluke. Onima koji mogu da ne poslušaju emocije, baš uvek, je mnogo lakše da donesu ispravnu odluku.

Svi mi volimo da radimo nešto što je puka zabava, što ne ni na koji drugi način ne doprinosi našem životu, osim što nam podstiče lučenja hormona sreće. Međutim postoje dve vrste zabave: nezaslužena zaslužena Kada kažem nezaslužena zabava, ne mislim da neki od nas ne zaslužuju da se zabavljaju, već mislim na zabavu koja je deo zabušavanja. Nezaslužena zabava se događa kada pred nama stoji neki zadatak, a mi bismo rađe odabrali da se