Pisanje romana – Dan 48.

Dan 48.

Osećam se kao na rolerkosteru. Koncentracija mi je rasejana na sve strane i tako mi izgleda i današnje pisanje. Siguran sam da će biti prilike da se popravi, bitno je otkucati tih 500 reči u toku dana koje će me dovesti bliže kraju, pa makar one izgledale kao da su pisane na rolerkosteru.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 47.

Iako nikad ne znaš koliko će tvoj roman na kraju imati reči, otprilike možeš da predvidiš, tj. trebalo bi da predvidiš. 

Ja sam, eto, predvideo da će ovaj moj roman imati 100,000 reči, barem nakon prvog drafta, što znači da sam danas stigao do prve četvrtine, bar po broju reči. Što se tiče mog napretka kroz zaplet, još uvek nisam dostigao četvrtinu.

Danas sam završio poglavlje na kom sam radio prethodnih 25 dana. To će kasnije sigurno biti pretvoreno u nekoliko kraćih poglavlja. Poglavlje je nešto što bi trebalo da bude kao komad čipsa; dovoljno veliko da stane u jedan zalogaj. Ovo moje poglavlje je trenutno jedan poveći krompir. No dobro, bar znam šta mi je činiti u budućnosti.

Juče sam video novu putanju kroz zaplet i odlučio da je uzmem. Kada kažem da je pisanje nešto što se obavlja čitavog dana, a da je zapisivanje nešto što se obavlja u komadima od 500 reči, upravo mislim na to. Ideju za novi razvoj događaja mog romana dobio sam gledajući film i to je jedna od onih ideja za koju možete da tvrdite da drukčije ne može; to je jedini pravi put tog romana.

Pisanje se mnogo više nego što bismo mi to želeli odvija u podsvesti i svaki pisac bi morao da razvije sluh za svoju podsvest jer to je definitivno jedan od najvažnijih alata u njegovoj kolekciji.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 46.

Čini mi se da to da li ću pisati odmah nakon što ustanem ili nešto kasnije u toku dana diretkno zavisi od toga kada sam otišao u krevet. Kada regnem ranije, i kada se naspavam, nije mi problem da pišem odmah nakon što se probudim. Ako odem u krevet kasnije nego inače, moram da provedem izvesno vreme kako bih se razbudio. Nekada se to oduži do popodneva nekada mi je dovoljno svega par sati. Kako god okreneš, zanimljivo zapažanje, moraću više pažnje da obratim na to pre nego što budem utvrdio da li zaista postoji veza između ova dva.

Napisao sam 500 reči i danas. Jedan od sporednih likova se razvio u smeru u kom se nikada nisam nadao da će se razviti, ali iz razgovora s glavnim likom, taj sporedni lik je jednostavno morao ići u tom smeru, što je potpuno normalno i opravdano.

Deluje kao da moram sebi da pravdam kada odstupam od plana, ali za ovog lika nikada nije ni postojao plan. Ona se jednostavno pojavila, već negde na početku romana, i potpuno preuzima inicijativu. Siguran sam da će imati zapaženu ulogu u čitavoj priči. Šta god da ona bude dalje radila, siguran sam da će doprineti zapletu i da će ostati tu do kraja.

Takve stvari su možda najveća draž pisanja. Pišeš priču, a kao da je čitaš, nikad ne znaš šta će iduće da se dogodi iako znaš kako će da se završi.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 45.

Nikad nisam bio neko ko je vešt u pisanju spoljašnjih konflikta, ali zato mislim da su mi unutrašnji koflikti jača strana. Čitaocima se uglavnom više sviđaju spoljašnji konflikti, lakši su za razumevanje, prosto jer je ove druge teže opisati. Ipak, ako se priča ukomponuje tako da su svi unutrašnji konflikti praćeni spoljašnjim, to je nešto što i najravnodušnijeg čitaoca ne može da ostavi u tom stanju.

U poslednjih nekoliko dana pisanja osećam da imam suviše unutrašnjih sukoba, a nedovoljno spoljašnjih. 

To se verovatno lako da srediti prilikom uređivanja i nije nešto o čemu bi trebalo da brinem, a druga stvar je što nikada ne možeš da znaš kakim čitaocima će zapasti ta knjiga. Možda će baš zapasti onima koji očekuju više unutrašnjeg konflikta.

Pogrešno je pisati knjigu sa idejom da udovoljiš svima. Cilj kog bi trebalo da postaviš jeste da napišeš uverljivu priču, i ako je uslov za ostvarivanje toga mnoštvo unutrašnje borbe, onda moraš da napišeš mnoštvo unutrašnje borbe.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 44.

Napisao sam nešto preko 600 reči. Zaneo sam se na kraju. Dugo sam danas pisao i na prekide. Uglavnom napišem sve u cugu, ali juče nisam imao baš najbolji dan, što znači da sam loše spavao, što znači da sam nakon buđenja donosio niz loših odluka.

Prvo sam odlučio da ne idem u teretanu, pa sam odlučio da odgovorim na komentar na YT pre nego što bilo šta napišem u svom romanu, i taj odgovor je potrošio mnoštvo dobrih reči iz mog bunara, zatim sam odlučio da premotavam film povodom svih sranja koja su mi se juče dogodila, a pauzama između tih radnji sam pisao.

Na kraju i nije ispalo tako loše. Ponovo imam osećaj da sam uhvatio nit. Još uvek nisam siguran kuda roman ide, ali barem imam nešto za šta mogu da se uhvatim. U svakom slučaju sledi mi jedno veliko odstupanje od prvobitnog plana. Što je dobra stvar, jer prvobitni plan teško može da ulazi u detalje, a detalji su ono što guraju priču i skreću njen tok i kada pišeš, bez obzira što imaš plan, drži se ključnih detalja koji ti diktiraju pravac.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 43.

Subotom uglavnom ne pišem. Subotom imam 7 časova u školi što me iscrpi u svakom pogledu i onda sve što želim jeste da legnem da spavam, a završi se tako što igram igrice.

Međutim, danas sam se osećao odlično i hteo sam dan upotpunim dobrim pisanjem i to je bio pametan potez. Napisao sam 500 reči, i nešto preko, i morao sam da se nateram da završim kad mi je bilo najlepše; prešavši 500 reči našao sam se u situaciji da čak ni ja ne znam šta će se idući desiti i to su neki od momenata koje želiš da doživiš kao čitalac, ali ako možeš da ih doživiš kao pisac, to je gotovo sigurno da će ih i čitalac doživeti.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 42.

Kada imaš skelet romana i kada popunjavaš ono što se nalazi između dve koske, kad ih spajaš, dešava se najveća magija pisanja romana. Koliko god ti pisao po nekom planu i koliko god ti znao, mislio da znaš, kuda taj roman ide, ono što se dogodi između dve koske te odvede na neka luda mesta za koja nisi znao ni da postoje, a kamo li da ćeš ih posetiti, i ta mesta su toliko čarobna i unikatna, da savijaju kosti, lome ih, i daju tvom romanu potpuno novi oblik.

Nemoj se plašiti tih devijacija. Sve što se događa između tih krutih, unapred isplaniranih delova romana, je ono što udiše život tvojoj priči. Dobro osluškuj šta te reči pokušavaju da ti kažu i ne moj se ustručavati da odeš gde god da te odvedu.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 41.

Nekada je neophodno pospremiti sto. Ne volim haos.

Stavljam jednu po jednu stvar na sto, tamo gde mu nije mesto, i očas posla, sto postane haotičan.

Haos je nešto što mi smeta pri radu.

Nije puka Rezistencija koja pokušava da me zavede i odvrati od onoga što bi zaista trebalo da radim. U haosu se osećam prilično stresno. Volim kad su stvari na svom mestu.

Zanimljivo je koliko pri pisanju postoje problemi koji nisu problemi pisanja već organizacije, motivacije, uređenja…

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 40.

Jutros sam se taman namestio da pišem i prosuo sam punu šolju, srećom ne vrele, kafe po sebi, po tastaturi i po mišu. Impuls mi je bio “bolje da nisam ni ustajao iz kreveta”, i pomislio sam da je možda bolje i da ne pišem danas.

Srećom shvatio sam da je u pitanju Otpor iliti Rezistencija i da je tražila i najmanji razlog da me odvrati od pisanja.

Identifikovanje problema je pola rešenja, sve što bi kasnije trebalo da uradiš jeste da pronađeš rešenje i za tu drugu polovinu ili u mom slučaju da skuvaš drugu kafu i da nastaviš tamo gde si stao.

U početku je sam se osećao da radim preko volje i da ipak ne bi trebalo da pišem danas; sumnjao sam u svoju odluku.

Rad je ono što ubija Rezistenciju. Svakom novom rečenicom sam se osećao bolje, tj. Rezistencija je bivala slabija da bi na kraju, nakon napisanih 500 reči bio preplavljen onim dobro poznatim zadovoljstvom koje osetiš kada shvatiš da si uradio nešto veliko i da si iz svega izašao kao pobednik.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 39.

Napisao sam 500 reči. Ništa posebno nisam zapazio da bi bilo vredno komentarisanja. Pisanje romana ponekad ume da deluje kao otaljavanje. Ali, bitno je sesti svaki dan (ili svaku put kad imam prilike) i zapisati tih 500 reči. Kada čitaš taj isti roman nikad ne znaš kojih si 500 reči otaljao, a koje su došle iz neke, takozvane, inspiracije.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.