Pisanje romana – Dan 58.

Juče sam  u toku dana imao misao povodom romana i moj utisak je bio da će to biti odličan dodatak romanu, ali nigde nisam zapisao tu misao. Sve što je vredno romana ne može tako lako da se zaboravi kako je ovo iščezlo, ako je ideja zaista bila dobra, vratiće se kad tad. Zaista retko zapisujem sve ideje, bilo velike, bilo malo već se držim isključivo onih koje mogu da upamtim.

Ranije sam imao praksu da ih zapisujem. Nekada sam se budio iz sna da bi ih zapisao, nekada sam ih zapisivao na zamagljenom staklu tuš kabine ili prozora, ali nikada on tih ideja nikada ništa nisam stvorio.

Ideje, ako su dobre, se vrate, čak i kada ih zaboravimo, a jedini problem je što i ne znamo da smo ih ranije već imali.

Danas sam napisao tih 500 reči znajući da sam juče mislio da ću zapisati upravo onu ideju koja mi je tada sinula, ali nisam. Zapisao sam nešto potpuno novo.

Šteta. Stvarno sam mislio da je ideja dobra i da će preživeti test vremena, koliko god to vreme kratko trajalo, i koliko god bilo isklučivo moje, dovoljno je da ubije sve loše ideje.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 57.

Imam teoriju da je jedna od najvažnijih priprema za pisanje nema ništa da radi sa pisanjem, a ujedno ima baš sve da radi sa pisanjem, a to je spavanje. Nisam još počeo da merim, ali mogu da primetim da svaki put kada bih se naspavao, kada bih otišao na vreme u krevet, i kada bih dobro spavao, moje pisanje ide lako, a kada bih loše spavao, moje pisanje ne ide nikako.

U buduće ću morati da merim kvalitet sna i kvalitet pisanja kako bih zaista mogao da utvrdim vezu između ove dve radnje. Spavanje je nešto što sam već bio postavio visoko na listi prioriteta, kao osnovni stub zdravlja, ali ako budem utvrdio da je spavanje direktno odgovorno za kvalitet mog pisanja, za lakoću dolazaka mojih misli, spavanje će definitivno postati prioritet br. 1 u mom životu.

Kako to dr Metju Voker elegantno kaže, ako spavanje nije nešto najvažnije u našim životima, onda je to najveća glupost koju je priroda donela.

Istina je da se u toku spavanja odvija mnoštvo radnji, kako u našem mozgu, tako i u ostatku našeg tela, i ima logike da mnogo bolje nastupamo onda kada smo naspavani i odmorni nego kada smo premoreni.

S druge strane, malo šta na ovom svetu ima veze s logikom.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 56.

Danas smo i dalje u istoj sceni. Nije bilo toliko opisa koliko juče i današnja sensa završena je početkom novog pita, tj. pravim početkom ove, moglo bi se reći ključne scene, ovog čina. Naš glavni lik je na pragu da donese odluku koja će ga uvesti u drugi čin iz kog vrlo brzo neće biti povratka.

Takve scene se često pišu danima i veoma oprezno, jer to su scene gde želiš da budiš apsolultno prisutan i dobro izvagaš sve moguće opcije koje lik ima, kako iz njegovog ugla tako iz ugla objektivnog posmatrača i tek kada shvatiš da on nema drugog izbora, tek tada donosiš odluku, jer ako je lik imao izlaz, roman ne postoji; roman ne funkcioniše.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 55.

Vrlo čudna seansa danas. Već sam utvrdio da će ovaj roman obilovati unutrašnjim konfliktima, ali današnjih 500 reči se svelo na unutrašnji monog i opis grada. Sumnjam da će sve završiti u konačnoj verziji iako vrlo dobro oslikava sam grad. Što je mnogo mnogo je. Reči u romanu bi trebalo da guraju radnju napred. Dugački statički opisi su davno prošla stvar, osim ako se izvedu na pravi način.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 54.

Ponovo se u meni javlja želja da povećam dnevnu kvotu reči. 500 reči mi nekada deluje suviše lako. Na primer, danas sam svojih 500 reči završio za 20 minuta.

Ne bi mi bio prvi put da pokušam sa 750, 1000, ili 2000 reči. Ali, te stvari ti se vrlo brzo obiju o glavu. 500 reči je nešto što mogu da radim dugoročno. Kada je dobar dan, kao ovaj, svoj cilj ću ispuniti za 20 minuta. Kada je loš dan, kakvih takođe ima, svoj cilj ću ispuniti za dva sata, ili ću možda krenuti da pišem ujutro, a poslednju reč otkucati uveče.

Svaki put kada bih u jednom danu napisao 2000 ili više reči, dešavalo bi mi se da idućih nekoliko dana ne bih mogao da pišem. Drugim rečima, za ono što sam iskoristio u jednom danu, platio bih u narednih nekoliko dana.

Ipak, kad ti pisanje deluje lako, imaš osećaj krivice, misliš da si mogao više, da ne radiš dovoljno, da traćiš vreme, da nisi dovoljno produktivan ili šta već može da ti padne na pamet, ali to nije istina.

Pisanje je kao trening u teretani. Najbolji trening traje od 40 do 60 minuta, a mišić se gradi u fazi oporavka. Isti slučaj je i sa pisanjem romana.

Razlog zašto sam danas mogao da završim svojih 500 reči za 20 minuta, jeste zato što sam juče, u fazi oporavka, imao sasvim dovoljno vremena i snage da razmislim o svemu što ću pisati danas. Nisam se premorio, nisam pregoreo.

Nije svakom piscu granica na 500 reči; granica koja će mu omogućiti da se iz dana u dan pojavljuje i piše, a ne granica nakon koje neće više ništa imati da kaže. Nekom je veća, a nekom manja. I da bi otkrio svoju granicu, pisac mora da je prekorači. Meni je trebalo nekoliko godina da shvatim gde je moja granica, ali i dalje upadam u iskušenje da je guram, i za sad se čvrsto borim sa tom željom da nešto što pre završim.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 53.

Napisao sam 500 reči izjutra. Još uvek sam u procesu donošenja odluke u kom smeru će roman da ide u drugom činu, nemam još uvek jasnu sliku, ali imam nekoliko potencijalnih ruta. Za koju god da se odlučim, moraću uskoro, jer je kraj prvog čina i te kako blizu.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 52.

Što bi se reklo, saterao sam svog lika u ćošak. Doveo sam ga u dilemu. Ako bude odabrao jednu opciju, to znači kraj priče, nema romana, a ako bude odabrao drugu opciju, to znači, kraj prvog čina. Krajnje je jasno šta će odabrati.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 51.

Danas sam se opet vraćao na početak, ne da bih dodao nešto novo, nego da bih izmenio jedan podatak za kog mislim da može da igra veliku ulogu u daljem odvijanju radnje. Setio sam se gde sam uneo taj podatak, na koji način, tj. koje sam reči koristio i ukucao iste u search. Iskreno se nadam da je to jedino mesto gde se tako nešto pominje, i da je to jedino mesto gde se tako nešto moralo ispraviti, jer kada budem uređivao roman, sigurno neću obraćati mnogo pažnje na to, jer je sitnica, i vrlo lako može da se potkrade kao greška.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 50.

Danas sam napisao 700 reči. Hteo sam da se zaustavim na 500, ali nisam bio siguran da bih do sutra uspeo da zadržim nit za koju sam se bio uhvatio. I dalje nisam zapisao sve što sam hteo da zapišem, ali mi je bilo bitno da unesem tu jednu, jedinu misao, koja je vrlo lako mogla da odleti.

Nije to misao, niti je to scena, za koju mogu da garantujem da će da preživi drugi draft, ali mi je ovog trenutka delovala kao nešto što ne bi trebalo da zaboravim.

Takve scene i takve misli sutradan često deluju bezvezno. Kao kad pijan kažeš nešto što misliš da je smešno ili genijalno, a onda se sutradan kaješ što si uopšte izneo tako nešto pred drugima.

Prednost pisanja je što uvek možeš to da obrišeš.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 49.

Danas sam se vratio na sam početak romana i dodao jednu scenu, kojom će roman  verovatno da počne. Kažem verovatno jer postoji mogućnost da će do konačne verzije doći do novih promena, ali za sada ima smisla da roman ovako počinje. 

Sada sam u toj fazi romana kada mi je toku dana potrebno da konzumiram mnogo sadržaja koji je sličan onome što ja pišem, bilo da su u pitanju knjige, serije ili filmovi, i potrebno mi je da vidim s kojim su se oni problemima suočavali, da li se suočavamo sa istima, i samo tako mogu da nađem originalno rešenje za svoje probleme.

Nekad mi je ta rešenja jave i bez konzumiranja sadržaja, ali kako god da se jave, predstoji mnogo nelineranog pisanja, i tumbanja sadržaja.

Sutra se vraćam na linearno pisanje, jer ako nastavim da prilogađavam početak moguće je da se prebacim na uređivanje umesto pisanja, što je nešto što nikako ne želim u ovoj fazi pisanja romana.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.