Preporuka knjige

Sapijens, Juval Noa Harari

U svojoj knjizi, Sapijens, Juval Noa Harari, govori o značaju priče, posebno mita.

Ljudska bića nisu jedina bića koja umeju da komuniciraju. Poznato je da primati mogu da stvaraju različite zvuke koje nose različite poruke. Neki majmuni umeju verbalno da upozore pripadnike svoje zajednice da dolazi lav ili orao ili neka druga opasna zver, ali nijedan majmun, niti bilo koja druga životinja, ne ume da stvara fikciju.

Sudeći po Hararijevom istraživanju, sposobnost čoveka da stvara fikciju i mitove i apstraktne socijalne ugovore, je omogućila ovu vrstu primata da stvara velike zajednice u kojima mogu da sarađuju.

Zahvaljujući fikciji nastale su nacije i pripadnici jedne nacije su u stanju da rade u korist čitave zajednice samo zato što su vezani za istu zastavu, isti grb, religiju i geografsko područje.

Države koje nemaju jak nacionalni identitet su često u sukobima; poput Afganistana, Libije… pa i Jugoslavije.

U koliko želite da saznate više o nastanku Sapijensa, pročitajte knjigu Juvala Noa Hararija.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Preporuka knjige, Čitanje

Sabotaža

Sudeći po Geriju Džonu Bišopu, postoje tri osnovna razloga zašto sabotiramo sami sebe: naš pogled na same sebe, naš pogled na druge ljude, naš pogled na život.

Ta tri razloga možete pronaći u knjizi Unfu*k Yourself: 7 Assertions to Seize the Life You Want, a knjiga je za sada dostupna samo na engleskom jeziku i ako se preko ovog linka budete registrovali na Scribd, moći ćete da je slušate potpuno besplatno na divnom, Gerijevom, škotskom akcentu, koji u potpunosti ide uz ovaj naslov, i samu Gerijevu filozofiju o životu.

Uverenja

Još u detinjstvu, dok učimo kako funkcioniše svet oko nas, formiramo izvesne slike o sebi, drugim ljudima i životu i tražimo dokaze koji će da podupiru naša uverenja.

Ta uverenja ne predstavljaju celu sliku, već našu viziju i samim tim nisu u potpunosti tačna, ali ih mi smatramo jedinom istinom.

Kad god nam nešto ne ide od ruke ili kada pokušamo da se promenimo na bolje, vraćaćemo se našim starim navikama jer će nam naša uverenja govoriti da je svet jednostavno takav kakav jeste i da se tu ništa ne može učiniti kako bismo bilo šta promenili.

Možda želimo da skinemo kilograme, ili da promenimo posao, partnera, ili sredinu u kojoj živitimo, ali ćemo odustati kada budemo shvatili da je sve uzaludno, odnosno kada nam naša uverenja potvrde da smo jednostavno rođeni da budemo debeli, da radimo besmislene poslove ili da živimo upravo tu gde smo se rodili.

Naša uverenja su nešto što sabotira svaki naš pokušaj da donesemo bilo kakvu promenu ili novine u naš život.

Možda nam neko kaže da je periodično post dobar za skidanje kilograma i popravljanje zdravlja, ali mi verujemo da je doručak najzdraviji obrok u toku dana i ne pada nam na pamet da ga preskačemo.

Možda smo usamljeni i želimo da steknemo nove prijatelje, ali verujemo da ljudi provode vreme sa nam čisto iz koristoljublja pa čak i kada upoznamo nekog novog tražimo dokaze koji će potkrepiti naše tvrdnje i ako se tako nešto desi, zauvek ćemo otpisati tu osobu.

Kako vidimo sebe

Ako u detinjstvu nismo bili dobri u školi ili u sportu ili u odnosu sa drugim ljudima, moći ćemo sebe da vidimo kao nekog ko je nespretan, glup ili asocijalan i svakodnevno ćemo tražiti dokaze koji će da potvrde naša verovanja.

Možda smo odlučili da počnemo da trčimo da bismo popravili naš izgled, zdravlje ili jednostavno da bismo se bolje osećali.

A, onda, nakon nekoliko dana, desi nam se da nezgodno stanemo dok trčimo i istegnemo ligament ili nam pukne ahilova tetiva i onda ćemo sami sebi reći:

Sport ipak nije za mene.

Nakon što se budemo oproravili od povrede, nećemo se više nikada vratiti trčanju ili bilo kom drugom sportu jer ćemo verovati našoj tvrdnji da smo nespretni.

Svako ima neka svoja uverenja i neke svoje slike o sebi koje svakodnevno potvrđuje.

Kako vidimo druge

U zavisnosti kakav smo odnos imali sa roditeljima, braćom, sestrama, prijateljima iz detinjstva, našim prvim ljubavnim avanturama, steći ćemo uopšteno mišljenje o ljudima.

Možemo da mislimo da su ljudi glupi, sebični, da ne ispunjavaju svoja obećanja, da uvek gledaju da nas iskoriste…

Recimo da smo bili dobar učenik u školi i da su se druga deca družila sa nama samo onda kada im je trebala pomoć iz matematike ili bilo čega, a nisu nas nikada zvali na njihove rođendanske žurke. U tom slučaju, svaki put kada je neko prijateljski nastrojen prema nama, pitaćemo se šta se krija iza toga, kakvu korist pokušavaju da izvuku od nas, dok je vrlo lako moguće da da jednostavno žele da se druže sa nama.

Ako se ikada desi da potvrdimo naše sumnje, samo ćemo pojačati naša uverenja da su ljudi koristoljubivi.

Kako vidimo život

Možda je slučaj da sve što smo stekli smo to učinili uz velike muke, pa mislimo da je život borba; ili nikada ništa nismo stekli pa mislimo da je život besmislen,…

Kako god vidimo život, baš kao i u prethodna dva slučaja, uvek ćemo tražiti dokaze da potvrdimo naša uverenja.

Možda smo odlučili da pokrenemo biznis, ali onda shvatimo da šta god radimo, ništa nam ne ide od ruke i konstantno neuspevamo, pa time potvrđujemo da je život borba i besmislen, i ne shvatamo da možda radimo pogrešne stvari ili imamo pogrešnu sliku ili pogrešna očekivanja.

Kako se izboriti sa našim uverenjima

Sudeći po Geriju, ne možemo da promenimo naša uverenja jer su duboko ukorenjena u našu podsvest, ali možemo da naučimo da živimo sa njima.

Drukčije rečeno, ne bi trebalo mnogo da se orijentišemo na prošlost već na budućnost. Ako nas je jednom neko prevario, ne znači da će nas svi prevariti.

Trebalo bi zacrtati šta želimo da ostvarimo u budućnosti i činiti korake ka tom cilju.

Uostalom, pročitajte knjigu, Geri to razume mnogo bolje nego ja.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Preporuka knjige

Knjiga je najbolji poklon

Knjige su poklon iz kog možete nešto uzeti svaki put kada ih otvorite i pročitate nekoliko redova.

Možete ih čitati nekoliko puta u životu i svaki put će vam doneti nova iskustva i nove mudrosti.

Knjige mogu da idu od ruke do ruke i da uvek nešto imaju da pruže koliko god ruku da ih je prethodno razmenilo.

Kada iz knjige nešto uzmemo, u knjizi ne samo da ne ostaje manje, već se nalazi više; ponekad je neophodno da prvi iz knjige nešto uzmemo i da drugima ukažemo na još jednu dragocenost koju mogu iz knjige da prisvoje.

Podelite roman Krvavo zeleno sa vašim prijateljima tako što će ih usmeriti na moj sajt ivanbacic.com i dozvolite mi da vašim prijateljima poklonim svoj roman.

KNJIGA JE NAJBOLJA KADA MOŽE DA SE POMIRIŠE

Veliki broj čitalaca voli da izlista čitavu knjigu ispred nosa i oseti miris sveže štampe.

Mnogi od nas su odrasli uz štampane knjige i verujemo da njeni elektronski naslednici nikada neće moći da zamene onaj osećaj koji pruža papir.

Jednostavno volimo da držimo knjigu u ruci, da osetimo njenu težinu, da podvučemo nešto u njoj, da zapišemo beleške na margine, da ostavimo posvetu, da čujemo zvuk listanja i da vizuelno procenimo koliko smo blizu kraja i da je držimo u jednoj ruci dok u drugoj držimo šolju kafe.

Ukoliko želite nekome da poklonite štampano izdanje romana Krvavo zeleno možete ga naručiti direktno od mene i u najkraćem mogućem roku stići će na adresu koju ste ostavili u porudžbenici.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Misli, Preporuka knjige, Život, Život pisca

Otpor

To je ono kada sedneš i zapitaš se:

“Čemu sve ovo? Iz dana u dan radim iste stvari, osećam iste emocije, ništa novo i bitno se ne događa u mom životu. Ja sam samo bezvredno pseto.”

Neki se time bave više, neki manje. 

Nekima je sasvim dobro onako kako jeste, i u tome nema apsolutni ništa loše.

Ali, oni koji ta pitanja postavljaju više nego što bi trebalo često imaju žestoku potrebu da to svoje strepnje na neki način izraze; takvi se često bave stvaralačkim radom.

Svako jutro kada sednem za računar da pišem, pročitam ono što sam napisao prethodnog dana i pitam se:

“Koga ja to zavaravam?”

Stiven Presfild u svojoj knjizi The War of Art ovu pojavu definiše kao Otpor. (Rezistencija). 

To je onaj žamor u glavi koji vam stalno govori da niste vredni i da je sve što radite uzaludno. 

Nemaju to samo pisci već svi koji se se bavi stvaralačkim radom i svi koji pokušavaju da pronađu neki smisao u sopstvenom ili pak tuđim životima.

Boli nas kada nam neki stranac kaže tako nešto, ali posle nekog vremena kažemo da taj nije bio u pravu, zaboravimo i krenemo dalje. 

Mnogo je teže savladati otpor koji dolazi iznutra. 

Mislimo da poznajemo sami sebe, ali smo zapravo daleko od toga. Život je suvše kompleksan da bi se mogao razumeti i da bismo ga mogli opisati. 

Vidimo ono što želimo da vidimo, osećamo ono što želimo da osećamo i verujemo u one priče koje sami sebi govorimo i za koje mislimo da su istinite.

Stoga, svako jutro, nakon što pročitam ono što sam napisao prethodnog dana i nakon što uputim sebi te teške reči, odlučim da ne slušam taj glas. 

To nisam ja. To je neki glas koji mi nikada neće doneti dobro. Zašto bih želeo da slušam nekog ko tako loše govori o meni?

Jednom kada uspem da se distanciram od njega se malo utiša.

Pitam se šta su moji ciljevi i koji su koraci ka njima? 

Kada pronađem odgovor, pitam se da li trenutno preduzimam jedan od tih koraka?

Kada ustanovim da je moj odgovor pozitivan osećam se bolje i glas otpora tada potpuno utihne; sve do idućeg jutra.

Dugo sam mislio da nešto nije u redu sa mnom, a onda, nakon što sam pročitao The War of Art shvatio sam ne samo da nisam jedini koji prolazi kroz takve stvari već da je to potpuno normalno.

Prestao sam da očekujem da će taj glas da nestane; znam da će me svakog jutra čekati. 

Moja prednost je u tome što on ne zna da sam dobro naoštrio svoje koplje kojim ću da ga probijem. 

Ponekad Otpor pobedi i danima sam bespomoćan, beznadežan i krajnje neprijateljski nastrojen. 

Ti dani ne prijaju kako meni, tako ni mojoj okolini. Ipak ti dani su sastavni deo života i važno je znati da smo opremljeni svim neophodnim da se nosimo sa tim danima i sa životom uopšte. 

Preporuka knjige

Knjige koje vam menjaju pogled na život

Ne postoji mnogo knjiga za koje mogu da kažem da su mi promenile pogled na život, ali takve knjige se po pravilu dogode u pravom trenutku, baš kada smo spremni za promenu.

Jedna od takvih je svakako Mali Princ – Antoan de Sent Egziperia. Dok sam spremano ispit iz dečje književnosti nisam ni pomislio da ću zahvaljujući literaturi prevashodno namenjenoj deci početi da preispitujem postavku prioriteta u vlastitom životu, ali to je upravo ono što se dogodilo nakon što sam pročitao Malog Princa.

Iduća knjiga koja je okrenula moju percepciju za 180 stepeni i zahvaljujući kojoj sam imao dovoljno snage i motivacije da završim svoj roman bila je A Movable Feast, memoari Ernesta Hemingveja. 

Kada saznate da neko poznat po svome heorizmu i muškosti ima svoje ranjive, emotivne strane i kada znate da je jedan literarni genije na početku svoje karijere imao iste stvaralačke probleme kakve i vi imate, onda dobijete krila da stvarate i grešite, baš kao što su svi na početku grešili.

Poslednja knjiga koje mi je pomutila um je 12 Rules for Life by Jordan B Peterson. Na žalost, ova knjiga još uvek ne postoji na srpskom, ali siguran sam da će biti prevedena. Peterson predstavlja život na jedan krajnje unikatan način, kroz filozofiju, religiju i psihologiju i daje neke praktične savete koje mogu da olakšaju mnogo probleme. 

Preporuka knjige

The Night Olivia Fell – Christina McDonald

Ako krenem da analiziram dok je čitam znači da me priča nije mnogo privukla i da mogu da je pratim bez mnogo pažnje. 

Kada je u pitanju The Night Olivia Fell – Christina McDonald, krimi triler kog nažalost još uvek možete da nađete samo na engleskom, nisam imao mnogo vremena da analiziram. 

Priča je vrlo zanimljiva, stil je precizan i živopisan da sam sve vreme mislio da se nalazim među tim ljudima i posmatram šta se događa.

Tople preporuke svima koji su voljni da čitaju ili da slušaju ovu knjigu na engleskom. Posetite Scribd, registrujte se preko ovog linka i dobićete 2 meseca besplatne pretplate.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Preporuka knjige

E, zabole me – Mark Menson

Iako često izbegavam “best selling” liste jer često ne delim ukus sa širokim masama, naslov ove knjige je bio dovoljno provokativan da bih je stavio na listu za čitanje.

Sam naslov navodi na slutnju da je u pitanju knjiga o tome kako bi trebalo da budemo indiferentni i da nas briga za sve, ali je suštva suprotnost tome.

Menson je pronašao odgovor na sve knjige od pozitivnim mislima (ako dovoljno jako želite ferari stvoriće vam se ispred kuće i sličnim nebulozama) i manje-više govori o tome da je život težak.

Život je jedan dugačak niz problema i jedini način da pronađemo sreću jeste da rešavamo sve probleme koji nam se nađu na putu.

I zaista, ko god misli da će mu život biti jednostavniji ako ostvari ovo ili ono, grdno se vara. Rešavanje jednog problema otvara vrata drugim problemima, ali to ne treba da nas obeshrabrujue; bitno je suočiti se sa istinom i raditi na rešavanju problema; jednog po jednog.

Ono što treba da nas zabole je mišljenje drugih, nebitnih ljudi i sve ono na šta ne možemo da utičemo.

Toplo preporučujem knjigu i nadam se da ćete i vi izvući nešto korisno iz  nje.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Preporuka knjige

Kafka na obali mora – Haruki Murakami i Mračna mesta – Džilijen Flin

Pozdrav iz Kine,

Ove nedelje vam preporučujem dve knjige:

Kafka na obali mora – Haruki Murakami  

Jedno od Murkamijevih najcenjenijih dela. Očigledno inspirisano – Lovcem u Žitu, i najkraći mogući opis ove knjige je – Holden Kolfild se susreće sa nadrealizmom.

Kao i mnogim drugim Murakamijevim deliva pratimo priču iz uglova više likova, ali najviše se istuču:

  • Petnaestogodišnji dečak po imenu Tamura koji beži od kuće tragajući za majkom i za sestrom.
  • Gospodin Nakata koji je nakon nesreće koja ga je zadesila u detinjstvu stekao mogućnost da razgovara sa mačkama.

Knjiga je išarana klasičnim Murakamijevim motivima, paralelni svetovi, prolazi u te svetove, slikarstvo, muzika, mačke i mnogo hrane.

Na sebi svojsvten način, Mukrami će vas uvesti u mistični svet u kom žive junaci ove knjige i kad iz njega izađete imaćete osećaj kao da nupuštate nešto.

Topla preporuka za one koji vole Murakamija, a još uvek nisu pročitali ovo dele, kao i za one koji bi hteli po prvi put da čitaju Murakamija.

Mračna Mesta – Džilijen Flin

Definitivno jedna od najboljih spisateljica kada su u pitanju trileri i misterije.

Roman je tako vešto napisan da ćete ga verovatno pročitati u jednom dahu; jednostavno morate da saznate šta će se iduće desiti.

1985. Godine dogodio se masakr na jednoj farmi. Ubijene su dve devojčice i njihova majka, jedna devojčica je pobegla, dok je brat preživeo i optužen je za ubistvo. 25 godina kasnije devojčica koja je preživela želi da sazna da li je njen brat zaista izvršio ta ubistva.

Nadam se da će vam se svideti moj izbor knjiga,

Srdačan pozdrav,

Ivan Bačić

Pisanje, Preporuka knjige

Stephen King – Buđenje i izveštaj o mom pisanju

Pozdrav iz Kine,

Nakon duže pauze vraćam se blogu.

Prethodne tri sedmice bio sam veoma zauzet. Sestra i tada budući, a sada već sadašnji zet bili su nam u poseti pa sam slobodne dane odlučio da provedem s njima i da ih upoznam sa Rianom i Vendžoom koliko god je to bilo moguće za dve nedelje koliko su ostali u Kini.

Prošlog utorka smo sa kolegama sa posla posetili lokalno jezero gde smo odseli u hotelu i imali neku vrstu tim bildinga pa je blog opet izostao, ali sam ipak uspeo da ugrabim nešto vremena za čitanje i za ovu nedelju preporučujem vam Buđenje Stivena Kinga.

Nakon mnogo vremena pročitao sam knjigu na srpskom. Nemam praksu da čitam prevode sa engleskog jer smatram da nijedan prevod nije dostojan originalnom delu. Knjige koje čitam na srpskom su ili izvorno napisane na srpskom ili su prevodi nekih jezika koje ne razumem (čitajte nisu na engleskom).

Ipak, moram priznati da sam prilično uživao čitajući Buđenje, koje sam inače dobio na poklon od sestre i zeta.

Ko god voli da čita Kingove priče, voleće Buđenje.

Priča je izgrađena oko sveštenika po imenu Čarls Džekojbs i koji se služi svojom opsesijom elektricitetom ne bi li prešao preko teške tragedije koja će ga zadesiti na samom početku priče.

Paranormalni svet nam je predstavljen očima naratora po imenu Džejmi Morton koji je veoma blizak sa sveštenikom i duboko upleten u priču.

To nije klasičan Kingov horor, ali je njegov stil i te kako prepoznatljiv; iznenađenja na početku i kraju svakog poglavlja i na početku i kraju svake veće celine koja dovode do šokantnog klimaksa.

U svakom slučaju, toplo vam preporučujem roman Buđenje, nećete zažaliti.

Što se pak mog pisanja tiče, još uvek sam na istom mestu odnosno daleko od završetka. Kako je Hemingvej jednom rekao, najteža stvar kod pisanja romana je završiti ga i potpuno sam saglasan sa njim.

Što više znam o pisanju romana i kako bi roman trebalo da izgleda to mi je teže da ga pišem. Najteže je utihnuti unutrašnji glas koji mi konstantno govori da je to što pišem bezvredno i da nikada neću napisati nešto dobro.

U toku dobrih dana, umem da napišem i 2.000 reči za 90 minuta, koliko uglavnom provedem pišući. U toku loših dana, ne napišem ništa ili obrišem sve što sam do tada napisao i odlučim da krenem ispočetka.

Ponedak razmišljam da batalim pisanje, ali onda pustim nasumični video Master kurseva o pisanju i shvatim da svi prolaze kroz iste krize i da je to iz nekog razloga sastavni deo ovog posla.

Bitno je završiti to što pišem.

Do nekog sledećeg čitanja,

Srdačan pozdrav,

Ivan Bačić

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Preporuka knjige, Život pisca

Zašto spavamo – Metju Voker

Pozdrav iz Kine,

Ove nedelje nemam fikciju za preporuku, ali imam vrlo dobro štivo po pitanju zdravlja – Why We Sleep – Matthew Walker. Knjigu možete pronaći na Scribd-u i nažalost dostupna je samo na engleskom jeziku.

Napomena: od 5. oktobra 2019. god, ova knjiga je dostupna i na srpskom jeziku.

Za one koji vladaju engleskim, ali nemaju vremena da odslušaju 14 časova knjige, preporučujem podcast u kom je Metju gostovao kod Džo Rogana. U dva sata govore manje više o svemu što je istaknuto i u knjizi.

Naime, Metju Voker je posvetio svoj život izučavanju sna i sve što se nalazi u knjizi je rezultat istraživanja dugog preko 20 godina.

Ispostavilo se da je san vitalan za naše zdravlje, možda čak važniji od pravilne ishrane i fizičke aktivnosti jer usled nedostatka sna pravimo loše odluke po pitanju hrane i nismo dovoljno motivisani za vežbanje ili ne možemo da pružimo svoj maksimum što nas dodadtno demotiviše.

Odraslom čoveku je potrebno između 7 i 9 sati sna, a u industrijski razvijenim zemljama prosečan čovek spava nešto više od 6 sati i kao posledica toga došlo je do porasta gojaznosti, srčanih oboljena, kancera i pre svega Alchajmera i drugih oblika demencije.

San je sastavni deo procesa učenja, pomoću njega se informacije premeštaju iz kratkotrajnog u dugotrajno pamćenje, i takođe je odgovoran za učenje novih motoričkih veština.

Jedna od funkcija dubokog sna je čišćenje mozga od toksičnih materija, koje, kada se nagomilaju izazovu oštećenja i gubitak sposobnosti pamćenja i učenja.

Ukoliko želite da saznate više o spavanju i uticaju sna na vaše zdravlje, preporučujem vam da saslušate šta dr Metju Voker ima da kaže na tu temu.

Srdačan pozdrav,

Ivan Bačić

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.