Ako odete nepripremljeni na čas, to znači da ćete morati da improvizujete i vaši đaci će često znati da niste baš najsigurniji šta ćete iduće da radite. S druge strane, nakon što održite nekoliko časova na istu temu, tok časa će vam ući u podsvest i vaša improvizacija će biti spontana i pojaviće se na mestima gde nije dobro isplanirano, odnosno gde je potreban neki vid unapređivanja sadržaja. Isto važi i za glumce, za držanje
Postoje ljudi koji idu dobro utabanim stazama i koji pokušavaju da ostvare svoje ciljeve preduzimanjem unapred utrvrđenih koraka koje je neko već napravio. S druge strane stoje ljudi koji krče sopstvene puteve i donose strateške i taktičke odluke na svakom novom koraku i prilagođavaju svoj kurs novonastalim situacijama. Nijedan od tih puteva vam ne garantuje uspeh. Prvi put će vam omogućiti da lakše dođete do cilja, ali vam garantuje da ćete imati veću konkurenciju jer
Nije dovoljno početi projekat i odustati na prvoj prepreci. Neophodno je istrajati i doći do druge obale, proći kroz jamu; proći kroz pakao. Kada nešto počinjemo deluje da smo stalno zauzeti, da imamo mnogo obaveza i da nešto važno radimo, ali ako ne završimo, nismo zapravo ništa stvorili. Završiti nešto znači imati gotov proizvod i biti u mogućnosti da kažemo: Evo, ja sa sam ovo stvorio.Nadam se da će vam biti od koristi.
Mnogi ljudi poseduju veliki takmičarski duh; uvek žele da budu najbolji, najbrži, najveći, najpametniji, naj… Nažalost, samo jedan može da bude „naj“ i najčešeće nije lako izmeriti ko je zapravi „naj“ i zbog toga, „naj“ može da nam zada mnogo problema jer koliko god da smo u nečemu dobri, veoma su male šanse da ćemo zapravo biti „naj“ i ako imamo ambiciju da budemo „naj“, nikada nećemo biti zadovoljni onim što radimo ili onim što
Postoje ljudi koji će uvek biti spremni da vam upute kritiku. Trebalo bi razlikovati kritiku čija je namena da vam ukaže na greške i kritiku čija je namena da vas spusti u očima kritičara kako bi oni zadržali status najboljeg, najpametnijeg… Prvi vid kritike može biti od velike koristi i može vam ukazati na greške kako biste ih uklonili ili izbegli idućeg puta, dok drugi vid kritike može samo loše da utiče na vas, posebno
Kada na kraju dana, nakon napornog rada, shvatimo da smo proveli čitav dan radeći nešto uzalud, nešto što nam nije dalo nikakve rezultate, nešto što nas nje pomaklo s tačke na kojoj smo bili tog jutra, imamo dve opcije. Možemo da budemo besni, da kukamo, i da svima pričamo kako nismo imali sreće,… Možemo da analiziramo ono što smo uradili, da pokušamo da ustanovimo grešku, da je eliminišemo i da idućeg dana uradimo sve kako
Svi imamo neke želje; želeli bismo da vodimo drukčiji život nego što sada vodimo. Možda želimo da promenimo posao, da ostvarimo karijeru na internetu, da otpočnemo vlastiti biznist, da proširimo porodicu, da… Ali, te želje često ostaju nešto što će se dogoditi u budućnosti; nešto na čemu ćemo raditi kada se stvore određeni uslovi; kada budemo rešili izvesne probleme; kada nas bude pogodila inspiracija; kada naša deca odu na fakultet, kada budemo imali ovo ili
Kako Geri Džon BIšop kaže u svojoj knjizi, Unfuck Yourself, najbolje je ne očekivati ništa. Nisam siguran da knjiga postoji na srpskom, ali englesku verziju možete slušati i čitati na Scribdu, a ako se registrujete putem ovog linka, dobićete dva meseca besplatne pretplate na Scribd. Elem, knjiga sadrži mnogo praktičnih saveta za život, ali gore pomenuti je definitivno najjače odjeknuo mojom glavom. Očekivanja su, po Geri Džon Bišopu, izvori svih razočaranja, svađa i osnovnI razlog
Microsoft je nedavno plasirao verziju 2.0 svoje aplikacije To Do koju je prethodno dizajnirao Wunderlist i koju je Microsoft kupio. Iako moram priznati da nisam bio impresioniram prethodnim verzijama ovog softvera, poslednje izdanje To Do aplikacije je upravo ono što mi treba jer ob jedne takve aplikacije očekujem da mogu da napravim pregledan spisak zadataka koje bi trebalo da obavim u toku dana i ništa više. Pre nego što nastavim, moram da napomenem da nisam
Svi koji svoj rad izlažu očima javnosti, pre ili kasnije će osetiti simptome ovog sindroma. Bez obzira koliko smo uspešni u onome šo radimo, mislićemo: Ko sam ja da nekome nešto objašnjavam? Šta ja to znam? Šta ja to umem da uradim? Šta ja to imam da kažem? Često ćemo misliti da naš rad ne vredi apsolutno ništa i da zavaramo sami sebe. Vrlo je lako moguće da će nas te misli paralisati i da
