Koliko često budemo razočarani zbog toga što neko ne ispuni naše očekivanje? Koliko često oni od kojih očekujemo nešto i ne znaju da nešto od njih očekujemo? Stoici će reći da je recept za srećan život da ne očekujemo ništa i da se nadamo najgorem. Šta ako umesto toga saopštimo drugima da očekujemo nešto od njih? Oni će tada ili raditi na tome da ispune naša očekivanja, ili će nam reći da se uzalud nadamo.

Svi znamo koliko su cigarete štetne, koliko je šećer štetan, kockanje, alkohol,… ali ipak postoji toliko mnogo ljudi koji se i dalje bore sa svim tim štetnim navikama. Postavlja se pitanja koliko zaista slobode imamo u donošenju odluka? Svaka zdravorazumna osoba koja je svesna štetnosti duvanskog dima će odbiti da puši, a opet postoji toliko lekara koji puše. Mislimo da svako ko je jednom proveo izvesno vreme bez šećera više nikada neće posegnuti za tim

Možete da gledate video snimke sa uputstvima. Možete da pročitate knjigu o vožnji bicikla. Možete da naučite kompletnu istoriju vožnje bicikla. Možete čak i da poližite test koji će potvrditi da znate sve o biciklima i vožnji bicikala. Ali, najjednostavnije je da sednete na bicikl i pokušavate sve dok ne savladate veštinu vožnje. Sada, dodajte veštinu na praznu liniju: Kako da naučite _______________ ? Odgovor je isti za sve.

S obzirom da ne postoji tako nešto i svi imamo svega 24 sata u toku dana, u toku kog možemo da uradimo ograničen broj aktivnosti, vrlo je važno postaviti prioritete, odrediti stvari koje moramo da uradimo svakodnevno, a većini drugih stvari moramo reći NE.

…je nešto što ne možemo da prestanemo da radimo; što moramo da radimo ili ćemo u suprotnom osećati fizičku ili psihičku bol. Neverovatno je koliko smo stvari spremni da radimo samo da bismo izbegli bol, a ne cenimo slobodu koja se nalazi iza te boli. Sve što treba da uradimo da bismo se oslobodili zavisnosti je da prođemo kroz malo boli.

Najjeftinije, često nije i najbolja opcija. Da bi nešto bilo jeftino, a profitabilno za onoga ko ga je napravio, to znači da mora da se zakine na kvalitetu materijala, na kvalitetu proizvodnje i na uloženom vremenu za pravljenje i testiranje proizvoga. Kada se sve ti parametri umanje, da bi se dobio jeftin proizvod, često se dobije proizvod koji se lako kvari, ne pruža željene rezultate, i koji sa sobom nosi mnoštvo grešaka. Zbog čestih kvarova,

Samopouzdanje dolazi u dva oblika; zasluženo samopouzdanje i lažno samopouzdanje. Zasluženo samopouzdanje je nus pojava dugog niza uspešno izvršenih zadataka. Dug niz uspešno izvršenih zadataka je posledica još dužeg niza neuspešno izvršenih zadataka. Dug niz neuspešno izvrešenih zadataka je poseldica rada, onda i kada nam se ne radi, kada nismo spremni za posao, kada ne znamo dovoljno o tom poslu, kada nemamo strah od pravljenja greške, i kada smo spremni da učimo. Lažno samopouzdanje dolazi

Čime god da se u životu bavimo, šta god da radimo, bitno je da imamo odgovor na ovo pitanje. Ako pišemo knjigu, moramo da znamo zašto pišemo tu knjigu; da li je edukativna, zabavna, ili oba po malo? Šta to želimo da promenimo? Koji je glavni motiv za pisanje naše knjige. Ako pišemo knjigu da bismo billi poznati, verovatno to uzaludno radimo; ali to nije slučaj samo sa knjigom; šta god da radimo, ako nam

Lakše je držati se tuđe odluke. Šef je odlučio da radim na ovom projektu, moram da radim i kad mi se ne radi; ako ne bude uspelo, nisam ja kriv, nego on; sve vreme sam znao da neće uspeti. Kada nešto sami odlučimo, kada pokrenemo vlastiti projekat, stvari izgledaju drukčije. Možda bi trebalo da prestanem sa ovim pre nego što shvatim da je sve bilo uzaludno; danas mi se ne radi, možda da preskočim; ako