ili nemam lepka? Mi koji se bavimo pisanjem, kada zapnemo, imamo običaj da kažemo da nemamo reči. Gledamo u uspravnu liniju koja treperi na belom ekranu i reči nam ne dolaze. Mada, nakon što malo bolje razmislim, možda nije u pitanju nedostatak reči, već nedostatak lepka. Reči su uvek tu, vrzmaju se po glavi, lete kao neka prašina podignuta vetrom, ali dolaze nepovezane, bez ikakvog smisla i reda i stoga je možda bolje reći da

ne mari mnogo šta mi mislimo o njoj. Postoje prirodni zakoni i oni će se odvijati bilo da smo ih svesni ili ne. Gravitacija će postojati bilo da u nju verujemo ili ne. Vrste će se razvijati ili menjati, bilo da verujemo u evoluciju ili ne. Ipak, kada naučimo kako funkcionišu određene pojave u prirodi, u stanju smo da njima manipulišemo tako da rade u našu korist i tu ne mislim da uh zloupotrebljavamo, već

Ne postoji taj pisac koji može u da izmisli nešto da bude toliko uverljivo kao da je neki čovek stvarno uradio. Koliko god se trudili, uvek ćemo ostati zapanjeni postupcima i izjavama drugih ljudi. Kada čitamo fikciju, biće nam jasno da je priča izmišljena i pomislićemo da se to događa samo u knjigama. Ali, kada nas iznenadi nečiji postupak, ostajemo zatečeni.

Danas se posle tačno 16 nedelja predavanja na internetu vraćam u učionicu. Još uvek nisam ušao i predavao u učionici, ali samim tim što sam spremao fizički materijal za časove, štampao, sekao, proveravao markere, nameštao klupe i stolice, imao sam osećaj da se vraćam negde gde davno nisam bio i sve je je isto, ali je istovremeno i sve drukčije. Mislim da posle ovog dugog karantina i svega kroz šta smo prošli u prethodnih nekoliko

Kada lažemo, najviše lažemo sami sebe i nadamo se da ćemo jednog dana zaboravili da smo lagali, i da će druga strana zaboraviti da smo lagali, i mnogo je češće da će oni zaboraviti dok ćemo se mi uvek sećati da tog dana nismo rekli istinu, već nešto što ćemo čitavog života morati da prikrivamo i s čim ćemo morati da živimo.

Pod utiskom nedavne navale negativnih komentara na našem jutjub kanalu, došao sam do zaključka da je tipičan negativni komentar slika i prilika Ilije Čvorovića. Svi mu rade o glavi, svi imaju neke skrivene namere, i samim tim svi su mu neprijatelji, pa čak i oni koji hoće da mu pomognu. Ne znam da li možemo kriviti internet za te komenatere, jer jedino što je internet omogućio ljudima jeste da potpuno anonimno mogu da se obrate

Kada merimo brzinu dva vozila, koristićemo se istim metodama i istim mernim jedinicama mereći brzinu oba automobila i tako ćemo uporediti koji je automobil brži. Nećemo izmeriti brzinu jednog automobila a onda bez merenja reći – drugi automobil je brži, jer ja tako verujem. Kada poredimo dve različite ishrane želeći da ustanovimo koja ishrana će doprineti bržem skidanju kilograma, telesnu težinu učesnika u eksperimentu ćemo meriti istim vagama i koristićemo se istim mernim jedinicama. Nećemo

Ponekad planiramo da ćemo nešto uraditi kada se ispune uslovi za to. Konkretno u našem slučaju plan je bio da kupimo novi telefon kada sakupimo dovoljno novca, što je za nekih 6 meseci. Telefon u našem slučaju ima veliku ulogu, jer ga koristimo za snimanje vida za jutjub kanal kog vodimo i taj telefon ne može biti makar kakav, pa smo se odlučili za telefon sa odličnom kamerom, uz kog ide i dobra cena. Zatim

Pregovaranje je veština koja se uči kao i bilo šta drugo. Ključna stvar kod pregovaranja je da sročite vašu ponudu tako da druga strana ima osećaj da će izgubiti mnogo ako vas bude odbila, odnosno, veoma je bitno istaći šta druga strana dobija od vas, jer je ne interesuje šta vi dobijate ili gubite iz tog dogovora. Nije da znam da uradim tako nešto, ali se ispostavilo da tako radi.

nije neko zarađuje od onoga što radi, već neko ko ispunjava obećanja, i ko radi i kad mu se ne radi. Svi zubari su plaćeni za svoj posao i zubari takođe imaju dane kada im se ne radi. Ako imamo zubobolju bolje bi nam bilo da odemo kod zubara koji će uraditi najbolji mogući posao, bilo da mu se tog dana radi ili ne, umesto da odemo kod zubara koji će nam izvaditi zub kog