Kinezi bi rekli veoma srećan broj – 88. Što se mene tiče, nisam siguran. Završio sam pisanje iz tri puta. Ujutro smo morali ranije da vodimo Natašu u vrtić jer su se spremali za nastup za kog su vežbali prethodnih mesec dana, ako ne i više, pa sam do odlaska uspeo da napišem nekih 400 reči. Vrativši se s treninga, nastavio sam da pišem, ali smo se tada uključili u prenos uživo Natašinog nastupa. To
Napisao sam 1000 reči u toku prepodneva. Kada znam da neki ljudi provedu čitav dan, ili čitavu nedelju pišući 1000 reči, a meni je za to potrebo 60 minuta, kada imam dobar dan, poput ovog današnjeg, pitam se da li možda nešto ne radim kako bi trebalo? Da li ne razmišljam dovoljno duboko? Da li su moje rečenice suviše proste? Da li su moje priče suviše trivijalne? Da li su žudnje mojih likova suviše primitivne?
Još jednom mogu da potvrdim da je spavanje najbitnija aktivnost u toku dana. Kada se dobro naspavaš mnogo je lakše misliti i koncentrisati se. Probudio sam se nešto pre 6, i u 7 sam već imao napisanih 1000 reči, a da sam usput sebi skuvao kafu i proveo neko vreme ne radeći ništa. Morao sam da prepravim neke dijaloge od juče koji su bili, što se na engleskom kaže: “Dialogue on the nose”, ili kada
Kad nemaš vremena za pisanje, jedino što ti preostaje jeste da ga stvoriš. Danas sam pisao iz tri puta. 30 minuta pre nego što sam krenuo za Vendžo, 30 minuta nakon što sam stigao u Vendžo i spremio časove za pre podne, i 30 minuta nakon ručka, i pre nego što sam spremio časove za popodne. 1000 reči. Iako je bilo isprekidano, moram da priznam da je bilo dobro iskustvo. Nakon što sam morao da
Ono sa kafom juče je definitivno bila greška u koracima. Nikad je više neću tako kasno piti. Jedva sam zaspao i jutros sam se jedva probudio, pa se to odrazilo na moje pisanje. Izjutra sam napisao nekih 400 reči, odveo Natašu u vrtić, odradio trening, snimio podcast sa Sanjom i potom seo da pišem. Misli su mi bile raštrkane na sve strane, i trebalo mi je čitavih sat vremena da se vratim u priču. Spavanje
Danas sam nakon mnogo vremena pisao u starbaksu; mnogo za jednog sapiensa, ništa za jedan Univerzum. Završio sam pisanje u 7:45, uveče. Nisu imali kafu bez kafeina, a jedino pogodno mom ukusu bila su kafa i mača čaj. Mača ima znatno više kafeina nego bila koja druga kafa. Nadam se da neću žestoko poremetiti san zbog ovoga. Ne treba mi još jedna noć u toku koje ću da se prevrćem. Sestra me je danas pitala
Napisao sam 1000 reči izjutra. Ne mogu da kažem da sam zapazio nešto posebno, osim da sam možda napisao najduži dijalog bez prekida bilo kakvom naracijom ili untrašnjim monologom. Verujem da ću imati mnoštvo posla na tom dijalogu. Nikad mi nisu bili jača strana.
Danas sam pisao iz dva puta. U prvoj turi sam napisao nekih 300 reči, nisam pogledao broj, ali sam na osnovu linije koja mi pokazuje koliko sam udaljen od dnevnog cilja procenio da sam negde na trećini. Razlog zašto nisam uspeo da napišem sve izjutra je što je Sanja bila pričljivija nego inače, a ja nisam hteo da je prekidam jer sam znao da ću u ostatku dana imati dovoljno vremena da završim pisanje. Nakon
Danas sam ustao mnogo teže nego inače. Ova kiša koja neprestano pada već desetak dana polako me uzima pod svoje. Ponekad pomislim da sam zaboravio kako izgleda nebo, posebno kad mi neko pošalje sliku jednog plavog; sve mislim da u pitanu neki filteri. Međutim nisu. Nebo je zaista plavo u nekim delovima sveta. Pošto je u osam trebalo da krenem iz Rijana za Vendžo, gde je trebalo da obavim lekarski pregled, nisam uspeo da napišem
Danas sam opet pisao izjutra. Još 1000 reči je napisano i opet se pokazalo da je pisanje izjutra najbolja moguća opcija, posebno nako dobih 7,8 sati sna. I dalje sam radio na sceni od juče i deluje mi da sam je uspešno priveo kraju. Ono što sam danas zapazio jeste da se određeni motivi ponavljaju i nekako dolaze sami i lagano preuzimaju roman, što je dobra stvar i možda i jedini ispravan način da se
