Pisanje romana – Dan 81.

Danas sam pisao iz dva puta. 

U prvoj turi sam napisao nekih 300 reči, nisam pogledao broj, ali sam na osnovu linije koja mi pokazuje koliko sam udaljen od dnevnog cilja procenio da sam negde na trećini. 

Razlog zašto nisam uspeo da napišem sve izjutra je što je Sanja bila pričljivija nego inače, a ja nisam hteo da je prekidam jer sam znao da ću u ostatku dana imati dovoljno vremena da završim pisanje.

Nakon što smo odveli Natašu u vrtić, odradili smo trening, zatim smo otišli u prodavnicu da kupimo sveže meso i džigericu, pa sam pisao dok je Sanja spremala ručak i uspeo sam da završim na vreme.

Što se samog pisanja tiče išlo je u redu. Morao sam da se vraćam u nekoliko navrata na prethodna poglavlja čisto da proverim da li se ponavljam i da li odstupam od pravila sveta koja sam postavio na početku. U oba slučaja sam našao pozitivne odgvore, pa sam ostavio beleške u dokumentu da obratim pažnju na to kada budem uređivao roman iako mislim da bih takva odstupanja i takve propuste primetio i sam već pri pr prvom čitanju, ali beleške nikad nisu na odmet.

Duboko sam već zagazio u treći čin, iako sam na nekoliko mesta imao nekih nedoumica koje pripadaju prvom činu; to su ti delovi koji se ponavljaju i na kojima ću morati da radim da ih stavim ili levo ili desno od preseka čina.

Pretpostavljam da sam ovom beleškom dodatno zapčatio sudbinu tom ponavljanju koje će morati da se eliminiše. 

Ponavljanje o kom je reč odnosi se na odbijanje glavnog lika da prihvati činjenično stanje i to je nešto što bi trebalo da se završi upravo u prvom činu, ako ćemo slušati Džozefa Kembela, a trebalo bi.

O ovim stvarima, naravno, ne razmišljaš dok pišeš, već kasnije kada sedneš da analiziraš i da sumiraš ono što si napisao u toku dana, ili na neke duže staze. Kad pišeš, onda pišeš šta god da ti dođe pod prste.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.