Pisanje romana – Dan 142.

Završeno je još jedno poglavlje, što znači da trenutno imam 13 završenih poglavlja i još 13 nezavršenih i još mnoštvo nenapisanih. Taj broj ne znam i ne mogu da naslutim jer do većih promena bi tek trebalo da dođe.

Nakon što je prošlo izvesno vreme od kada sam krenuo drugi draft i od kada sam odlučio da ću da pravim drastične promene u samoj strukturi priče, sad više nisam siguran da je zapravo neophodno praviti te promene.

Nakon što sam završio prepravljanje ovih 13 poglavlja, deluje mi da bi taj roman trebalo da ide baš u tom pravcu u kom je otišao nakon prvog pisanja; da bolji pravac ne postoji.

Ono u šta sam se juče uverio jeste da postoji još jedan lik kog moram da stvorim i koji će biti jedna od centralnih figura romana. Isprva mi se taj lik učinio kao potencijalni ljubavni partner glavnog junaka, ali ne. Ipak nije. Ta titula pripada nekom drugom, a ne znam da želim da pravim ljubavni trougao u nečemu što ne bi trebalo da bude isključivo ljubavni roman. Posebno ne kada ga pišem iz ugla onoga čija bi ljubav mogla da se pruža na dve strane.

Odgovor na to pitanje ću da dobijem kada budem stvorio tog novog lika, da ne kažem likušu, da se neko ne bi uvredio.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 141.

Danas sam prešao još dva poglavlja. Jedno je pretrpelo žestoke gubitke. Obrisano je bar 2000 reči, što znači da sam obrisao možda i 4 dana posla.

Na te gubitke ne mogu da gledam kao gubitke nego kao nešto što sam dobio.

Mikelanđela su jednom pitali kako je isklesao Davida, a njegov odgovor je bio – uzeo sam stenu i odstranio sve što nije David. 

Za razliku od klesara, pisci ne počinju sa stenom. Pisci počinu sa praznim papirom. Posao pisca je da prvo napravi stenu, pa tek onda da odstrani sve što ne pripada toj steni.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 140.

Završio sam još poglavlje. Nadam se. Roman nikad nije završen. Jednog dana jednostavno odlučiš da više nećeš ra radiš na njemu i nadaš se da je takav, kakav jeste, dovoljno dobar.

Zbog raznih drugih okolnosti 2-3 puta nedeljno je najviše što mogu da radim na romanu i to u blokovima od sat vremena. Što mu dođe 2-3 sata nedeljno. To nije dovoljno, ali je bolje nego ništa.

2-3 sata mi deluje kao dovoljno vremena da me ostavi u romanu, tj. da ne zaboravim priču.

Kada budem rešio stvari koje me trenutno ometaju kada je pisanje u pitanju, siguran sam da ću moći češće da pišem i u dužim blokovima.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 139.

U jednom poglavlju sam pronašao prilično dugačku scenu. Imala je gotovo 2500 reči, pa sam je zbog toga izolovao u zasebno poglavlje. 

Izbacio sam nekoliko pasusa iz nje, nekoliko dodao i činilo mi se kako sam napravio neke minorne promene, ali kad bolje razmislim, to poglavlje nije više ni nalik na ono što je bilo.

Zanimljivo je kako svega nekoliko malih promena, jedan pasus manje, jedan pasus više, nekoliko dodatih i nekoliko oduzetih rečenica, mogu da promene jednu scenu, jedno poglavlje, ali i tok čitavog romana.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 138.

Još jedna seansa koja je podrazumevala mnogo brisanja i vrlo malo pisanja. Zavrišio sam poglavlje za koje nisam siguran da će završiti u konačnoj verziji. Prilično je dugačko, a vrlo malo pokazuje. Verovatno može od svega da se napiše jedan dobar pasus i da se ubaci na kraj prethodnog poglavlja ili kao uvod u sledeće, kao neka tranzitivna scena.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 137.

Danas sam obrisao 90% jednog poglavlja. Ono što je ostalo pruža osnovu za nastavak tog poglavlja, ali nisam siguran da li će biti uspešno. Ipak napisaću ga.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 136.

Danas sam završio još jednu scenu. 

Scena je drastično izmenjena u poređenju sa prvim draftom. Pitao sam se da li da je možda obrišem u potpunosti, ali sam joj ipak pružio još jednu šansu. Sadržala je mnoštvo dobrih pasusa, ali to nije bilo dovoljno da je ne obrišem. Morao sam da je napišem tako da ima početak, sredinu i kraj.

Roman je kao ona ruska lutka, babuška. Roman ima početak, sredinu i kraj, svako poglavlje ima početak, sredinu i kraj, svaka scena ima početak, sredinu i kraj, svaki početak, svaka sredina, i svaki kraj, imaju početak, sredinu i kraj.

Ako nešto ne štima u romanu, u poglavlju ili u sceni, u početku, sredini ili kraju, to je zato što nemaju početak, sredinu i kraj.

Šta je to tačno? Niko ne zna da kaže, ali kad ih napišem, znam da je to baš ono što mi je trebalo.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 135.

Roman nije dobar zbog onoga što se u njemu nalazi, već zbog onoga što je iz njega izbačeno.

Ne sećam se ko je ovo tačno rekao, ali ja sigurno nisam.

Iako nisam taj koji je prvi primetio ovu pojavu, ne mogu da ne primetim da moj roman počinje da liči na pravi roman tek kad počnem iz njega da izbacujem suvišno.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 134.

Već koji put govorim da mi izuzetno prija da pišem uz muziku i onda to nekako smetnem s uma i prosto prestanem da puštam muziku kada hoću da pišem.

Prethodni roman sam pisao uz Mocartov Rekvijem, dok ovaj roman pišem uz Balaševića. Ne smeta mi što razumem reči. Ne odvraćaju mi pažnju. Štaviše, kada pre podne pustim Balaševića moj mozak dobije signal da je vreme za pisanje i prosto ne razmišljam ni o čemu drugom nego o tome što bi trebalo da pišem.

Tišina je veći pritisak za pisanje nego prazan papir iliti beo monitor bez ijedne reči na njemu.

Jedna od zanimljivih stvari koje mogu da se dese dok pišeš uz muziku jeste da zapisuješ reč koju pevač tog momenta izgovara u pesmi. Vrlo čudan osećaj, i nikad se ne navikneš na to.

Ne znam da li zato što znam sve pesme napamet, podsvesno krenem da razmišljam u okviru reči koje se nalaze u pesmi ili pa samim tim povećavam verovatnoću da ću zapisati određenu reč u određenom momentu, ili je prosto slučajnost i neke reči su prosto dovoljno učestale da se tako nešto prosto mora, kad-tad, desiti.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 133.

Izuzetno mi je teško da uhvatim dobar ritam. Moj život je trenutno podložan mnogim promenama koje mogu, a i ne moraju, biti dobar izgovor za nedostatak organizacije vremena, pa samim tim i redovnog pisanja.

Ono što je dobro jeste da i pored većih razmaka između pisanja, nisam izgubio momentum. Još uvek znam o čemu je priča, još uvek znam u kom smeru bi trebalo da ide, a nekada mi se čini da mi pauze zapravo omogućuju da neke stvari vidim jasnije i da se zahvaljujući njima lakše odlučim da izbacim suvišno iz romana.

Fokus u idućem periodu jeste da opet uhvatim dobar ritam, da iz dana u dan pronađem vremena za pisanje, i da pišem i kad mi se ne bude pisalo.

Mogao bih da kukam i da kažem kako bi mi bilo mnogo lakše kada bi mi pisanje bilo primarno zanimanje, i da bih tada znatno lakše našao vremena za tako nešto, ali to su samo glupi izgovori.

Svi raspolažemo sa istih 24 sata, i sve je pitanje prioriteta. Ako je nešto dovoljno visoko na listi prioriteta naći ćemo vremena za to, ako nije, nećemo naći. Krajnje prosto.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.