Izuzetno mi je teško da uhvatim dobar ritam. Moj život je trenutno podložan mnogim promenama koje mogu, a i ne moraju, biti dobar izgovor za nedostatak organizacije vremena, pa samim tim i redovnog pisanja.
Ono što je dobro jeste da i pored većih razmaka između pisanja, nisam izgubio momentum. Još uvek znam o čemu je priča, još uvek znam u kom smeru bi trebalo da ide, a nekada mi se čini da mi pauze zapravo omogućuju da neke stvari vidim jasnije i da se zahvaljujući njima lakše odlučim da izbacim suvišno iz romana.
Fokus u idućem periodu jeste da opet uhvatim dobar ritam, da iz dana u dan pronađem vremena za pisanje, i da pišem i kad mi se ne bude pisalo.
Mogao bih da kukam i da kažem kako bi mi bilo mnogo lakše kada bi mi pisanje bilo primarno zanimanje, i da bih tada znatno lakše našao vremena za tako nešto, ali to su samo glupi izgovori.
Svi raspolažemo sa istih 24 sata, i sve je pitanje prioriteta. Ako je nešto dovoljno visoko na listi prioriteta naći ćemo vremena za to, ako nije, nećemo naći. Krajnje prosto.
Ako želiš da dobiješ sledeći tekst direktno u inbox, možeš da se prijaviš ovde.
