Gary V (Gary Vaynerchuk), je u jednom svom instagram postu rekao da nas je čitava ova situacija smestila oke jedne velike virtalne logorske vatre. I to je stvarno najtačniji opis čitave ove situaij. Svi pripadnici jednog velikog plemena i po prvi put u istoriji svi imamo jednog, zajedničkog neprijatelja. Tipično za logorske vatre je da uvek neko sedi i priča, dok drugi slušaju. Razlika između virtalne i prave logorske vatre je što ispred virtualnih logorskih

Ako znate da napišete jednu rečenicu, znate da napišete i roman. Sve što treba da uradite jeste da napišete 200 reči svakog dana i za godinu dana imaćete nešto preko 70,000 reči, što je prosečna dužina jednog romana. Da, to će biti jedan užasan roman, jer da bi roman bio završen i potencijalno dobar, mora da prođe kroz mnoštvo prepravki, ali kada jednom imate napisan roman od početka do kraja, kada ne morate da gledate

nikada nije bio miroljubivo mesto. Ono što smo mi, kao vrsta, uspeli jeste da ga donekle pripitomimo, promenimo, iskoristimo, tako da nam povremeno deluje miroljubivo. Kada su nas napadali predatori, branili smo se vatrom. Pripitomili smo biljke i uzgajali ih tako da rastu u našu korist. Pripitimoli smo životinje, i uzgajali ih tako da od njih imamo koristi. Ukrotili smo kišu, napravivši skloništa. Ukrotili smo hladnoću, unevši vatru u skloništa. Ukrotili smo bakterije, antibioticima i

Tačno je, ne znamo koja je stopa smrtnosti ovog virusa, jer ne znamo koji je tačan broj zaraženih. Virus, verovatno, nema veliku stopu smrtnosti i većina ljudi ga preleži sa umerenim simptomima. Takođe je tačno da se virus vrlo lako širi, što znači da će bolnice za kratko vreme biti prebukirane, kao što se to dogodilo u Vuhanu, u Bergamu, u Njujorku… Ali, kakve to ima veze sa vama, zdravim, pravim, mladim, ljudima, koji, verovatno,

Dve godine ranije, 2018, svaki put kada bi Aron Remzi, tadašnji igrač Arsenala, postigao gol, umrla bi neka od poznatih ličnosti. Da li su golovi Arona Rezmzija direktno uticali na smrt ljudi koje znamo sa televizijskih ekrana? Naravno da nisu, jer tako nešto bi bilo suludo. Ipak, tu slučajnost smo prihvatili kao nešto tragi komično i slutuli smo ko će idući da umre svaki put kada bi ovaj igrač Arsenala postigao gol. Sredinom 2019, kineski

Mi, koji ostavljamo na internetu, na svojim plećima nosimo veliku odgovornost jer možemo da utičemo na omladinu. Danas sam na našem jutjub kanalu dobio pitanje: Zdravo Ivane,imam 11 godina treniram judo 4 godine i street workout 1 godinu i nemogu da dobijem trbusnjake zbog procenta masti i hteo sam da krenem na keto dijetu da li bih smeo imam 11 godina 38 kg i visok sam 147 Kada sam počinjao taj kanal, nije mi na

Ako se oslanjamo na jedan izvor informacija, a ignorišemo sve druge, velika je verovatnoća da nemam uvid u celu sliku, da ćemo napraviti grešku. Posebno bi trebalo obratiti pažnju na izvore informacija koji ne dozvoljavaju da se njihova saznanja dovode u pitanje. Ako bismo verovali samo jednom izvoru informacija, danas bi smo svi još svi uvek verovali da ćemo pasti sa ivice Zemlje.

Kada naiđemo na prepreke u realizaciji naših planova, kada postane teško, skloni smo odustajanju i promeni planova; pređemo da radimo nešto lakše. Problem sa lakšim je što već svi rade nešto lako, što znači da imamo veliku konkurenciju. Problem sa velikom konkurencijom je što je to trka ka dnu i što bi rekao Seth Godin, problem sa trkom do dna je što možemo da pobedimo. Zajednička osobina uspešnih je što su radili nešto što je

Kada nešto odložimo za sutra, kada uradimo traljav posao, kada se ponašamo neodgovorno, da li sebi opraštamo više nego što bi trebalo. Kada neko kasni sa svojim obećanjima, kada nam pruži uslugu koja nije zadovoljavajuća, i kada vidimo roditelje koji svoju decu hrane hamburgerima, gotovo sigurno ćemo da osuđujemo njihove postupke. Ipak, ako sami tako nešto učinimo, vrlo lako ćemo naći razlog zašto je to moralo biti baš tako. Skloni smo da kažemo da smo

Ništa nije sigurno. Može se učiniti da je to osobina modernog doba, ali nije. Ništa, nikada nije bilo sigurno. Paleolitski čovek je morao da se seli zbog nedostatka hrane, i zbog toga što su predatori zauzeli njegovu teritoriju. Čovek u ranom poljoprivrednom društvu nije morao da se seli, ali nije znao kako da izađe na kraj sa grabljivicama, parazitima, insektima, pticama, i elementarnim nepogodama; njegovi usevi nikad nisu bili sigurni. Bolesti su dolazile i odlazile