Misli

Virtualna logorska vatra

Gary V (Gary Vaynerchuk), je u jednom svom instagram postu rekao da nas je čitava ova situacija smestila oke jedne velike virtalne logorske vatre.

I to je stvarno najtačniji opis čitave ove situaij. Svi pripadnici jednog velikog plemena i po prvi put u istoriji svi imamo jednog, zajedničkog neprijatelja.

Tipično za logorske vatre je da uvek neko sedi i priča, dok drugi slušaju.

Razlika između virtalne i prave logorske vatre je što ispred virtualnih logorskih vatri više ljudi odjednom može da priča.

Na nama je da odaberemo da li ćemo da pričamo ili da slušamo, a bilo bi dobro da radimo oba.

Kada slušamo, važno je odabrati koga ćemo da slušamo i kako ćemo da slušamo; da li ćemo informacije uzimati zdravo za gotovo, ili ćemo pokušati da pronađemo stvarne uzročno posledične veze?

Ako ćemo da pričamo, važno je odabrati šta ćemo da pričamo. Da li ćemo da motivišemo, iznosimo činjenice, ili da menjamo kulturu?

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl.

Misli

Korak

Ako znate da napišete jednu rečenicu, znate da napišete i roman.

Sve što treba da uradite jeste da napišete 200 reči svakog dana i za godinu dana imaćete nešto preko 70,000 reči, što je prosečna dužina jednog romana.

Da, to će biti jedan užasan roman, jer da bi roman bio završen i potencijalno dobar, mora da prođe kroz mnoštvo prepravki, ali kada jednom imate napisan roman od početka do kraja, kada ne morate da gledate u prazan ekran svakog dana kada sednete da pišete, onda je mnogo lakše raditi na njemu.

Pisanje romana je maraton, već sam govorio o tome, ali dok se mučim da završim sopstveni roman, često zaboravim te reči.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl.

Misli

Svet

nikada nije bio miroljubivo mesto. Ono što smo mi, kao vrsta, uspeli jeste da ga donekle pripitomimo, promenimo, iskoristimo, tako da nam povremeno deluje miroljubivo.

Kada su nas napadali predatori, branili smo se vatrom.

Pripitomili smo biljke i uzgajali ih tako da rastu u našu korist.

Pripitimoli smo životinje, i uzgajali ih tako da od njih imamo koristi.

Ukrotili smo kišu, napravivši skloništa.

Ukrotili smo hladnoću, unevši vatru u skloništa.

Ukrotili smo bakterije, antibioticima i frižiderima.

Ukrotili smo viruse vakcinama.

Ukrotili smo razdaljine automobilima i avionima.

Ukrotili smo poplave praveći zaštitne zidove.

Ukrotili smo zemljotrese praveći izdržljivije zgrade.

Ukrotili smo reke, praveći mostove i brane.

I mnogo toga još…

I zahvaljujući svim koracima koje smo napravili, svet povremeno izgleda kao mesto, na kom nemamo mnogo brige.

I onda se pojavi novi virus, ili se dogodi elementarna nepogoda, ili padne meteor, ili se dogodi zemljotres i počenmeo da sumnjamo u naše sposobnosti da činimo ovaj svet pogodnijim za život, nama samima.

Mislimo kako se igramo sa prirodom, kako smo u mnogome naudili prirodi, pa nam priroda sada vraća.

Jesmo, naudili smo prirodi, i onog momenta kada to učinimo previše nego što bi priroda to htela, otrešće nas sa svojih leđa kao što pas otrese buve.

Ali, virusi i elementarne nepogode se, još uvek, ne dešavaju isključivo zbog nas. Klimatske promene, virusne i bakterijske pandemije su se dešavale i bez našeg uplitanja, pa je normalno verovati da se i sad dešavaju bez našeg uplitanja.

Samo, sada, kada je svet malo miroljubiviji nego što je bio, kada se takve stvari dogode, vrlo lako pomislimo kako smo stigli do kraja sveta.

Ipak, ono što smo zaboravili jeste da svet nikada nije bio miroljubivo mesto i toliko smo se uljujlali u taj mir, da kad bismo se vratili u paleolitsko doba, niko od nas ne bi preživeo ni sat vremena.

Ali, ne moramo da idemo toliko daleko, kad bismo se vratili u 19 vek, pitanje je koliko dugo bismo preživeli bez antibiotika, zubara, i supermarketa.

Proći će i COVID-19 pandemija, i opet ćemo nastaviti da prilagođavamo ovaj svet sebi, i opet će nas svet podsetiti koliko je neprijateljski nastrojen prema nama i koliko je sve borba za život.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl.

Misli

Problem pandemije kog mnogi ne vide

Tačno je, ne znamo koja je stopa smrtnosti ovog virusa, jer ne znamo koji je tačan broj zaraženih.

Virus, verovatno, nema veliku stopu smrtnosti i većina ljudi ga preleži sa umerenim simptomima.

Takođe je tačno da se virus vrlo lako širi, što znači da će bolnice za kratko vreme biti prebukirane, kao što se to dogodilo u Vuhanu, u Bergamu, u Njujorku…

Ali, kakve to ima veze sa vama, zdravim, pravim, mladim, ljudima, koji, verovatno, nećete morati da ležite u bolnici čak iako pokupite ovaj virus?

Jedan grad poput Njujorka, koji ima 20 miliona stanvnika, i neke od najsavremenijih bolnica, ima 1000 kreveta za intenzivnu negu, (to je onaj krevet sa svim onim aparatima za praćenje vitalnih životnih fukncija i aparatima za održavanje života, tipa respirator) a stvarno ne znam koliko ih ima Srbija, jer to je “državna tajna”, a državna tajna često znači – nemamo dovoljno.

Ali hajde da ne pričam mnogo u Njujorku, jer ne znam baš mnogo o tom gradu.

Ono što znam da čitav Zapadnobački okrug ima jednu bolnicu (Sombor). Mi, Kuljani, (ponekad) možemo da idemo i u Vrbas, ali nisu baš pretarano srećni kada nas tamo vide.

Znam, da ako ste hteli da zakažete operaciju ili bilo šta, morali ste da čekate i po nekoliko meseci, ako ne i više od godine, u zavisnosti od operacije.

Pogodite zbog čega!

Zbog malog broja kreveta za intenzivnu negu, uopšteno kapaciteta bolnica.

Zapadnobački okrug ima 215.916 stanovnika.

Ako se razboli svega 10% stanovništva, to je 21591 slučaj.

Ako samo 10% zahteva intenzivnu bolničku negu, (a taj procenat ide i do 15%), onda je potrebno 2159 kreveta.

Da li Zapadnobački okrug ima 2159 kreveta?

Reći ćete – ali neće se oni svi odjednom razboleti.

Neće. Istina.

Ali će vrlo brzo ići jedni za drugim, jer, kao što smo rekli, virus se brzo širi.

U najboljem slučaju, da samo pola od tih slučajave bude istovremeno zaraženo, to je 1080 kreveta.

Da li Zapadnobačku okrug ima 1080 kreveta za intenzivnu negu i dovoljan broj lekara i medicinskih tehničara koji može da pruža tim ljudima neophodnu negu?

Verujem da je i to “državna tajna”, jer ako Njujork ima 1000 krevata, zašto bi Sombor imao isto toliko?

Nije mi cilj da širim paniku, već da vam pomognem da razumete zašto ovo radite; zašto vam se govori da sedite kod kuće.

Problem nije političke već matematičke prirode.

Šta se dogodi kada se mnogo ljudi odjednom razboli?

To znači da će i taj mali broj krevata vrlo brzo biti okupiran. Država je omogućila kreveta koje je smestila u hale sajma i to je dobar potez.

Ali, ako ne sedimo kod kuće, ti kreveti se vrlo brzo popune. Opet, pogledajte kako izgledaju pojedini delovi sveta ovih dana.

Ali, smrtnost virusa je mala, reći ćete, opet.

Kada se kreveti popune, nije problem samo virus.

Onog momenta kada se kapaciteti bolnica popune, bolesti koje su inače izlečive, ali zahtevaju intenzivnu negu, postaju neizlečive, jer nema više kreveta.

To znači, da ako ste zdravi, pravi, ne brinete se mnogo povodom virusa, izađete napolje, udari vas auto, imate povrede koje mogu da se saniraju u bolnici na intenzivnoj nezi, ali ako nema kreveta…

Oni koji imaju zakazane operacije, moraju da čekaju.

Oni koji moraju da zakažu operacije, moraju da ih pomere, dodatno.

Svi su ugroženi zbog ove pandemije, ne samo stariji, jer kad bolnice ne mogu da prime nove pacijente, bolnice ne mogu da prime nove pacijente.

Bilo da bolujete od COVID-19, bilo da vas je ujeo besan pas, udario auto, puklo vam je slepo crevo, iskočio vam je bruh, ili ste imali srčani udar, ili sumnjate da imate tumor, dijabetes, ili imate alergijsku reakciju na kikiriki…

Ako u bolnici nema mesta, u bolnici nema mesta.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl.

Misli

Magična kugla Arona Remzija i 5G mreža

Dve godine ranije, 2018, svaki put kada bi Aron Remzi, tadašnji igrač Arsenala, postigao gol, umrla bi neka od poznatih ličnosti.

Da li su golovi Arona Rezmzija direktno uticali na smrt ljudi koje znamo sa televizijskih ekrana?

Naravno da nisu, jer tako nešto bi bilo suludo.

Ipak, tu slučajnost smo prihvatili kao nešto tragi komično i slutuli smo ko će idući da umre svaki put kada bi ovaj igrač Arsenala postigao gol.

Sredinom 2019, kineski pop, Cai Xukun, pevač izdao je album pod nazivom Young. Do kraja godine taj album je prodat u više od 12 miliona primeraka i dovelo ga na prvo mesto najprodavanijih albuma u istoriji muzičke industrije Kine.

Drugi na ovoj listi je album Growing Wild, autora Li Yuchun, koji je prodat u 6 miliona primeraka.

Da li je uspon ovog mladog pevača, izazvao uspon novog, COVID-19, virusa?

Naravno da nije.

Ne postoji korelacija između broja prodatih albuma ovog muzičara i pojave novog virusa i smešno je uopšte razmišljati o povezanosti ove dve pojave.

Još nešto se dogodilo 2019 – razvoj 5G mreže.

Da li je pojava 5G mreže direktan uzročnik pojave i širenja novog virusa?

Virus se širi putem čestica koje zaraženi virusom oslobode pri kašljanju i kijanju.

Ne postoji klinička studija koja pokazuje bilo kakav uticaj 5G mreže na organizam.

Postoji studija, rađena na pacovima, koji su bili izloženi visokom zračenju 2G i 3G mreže, u trajanju od 2 godine.

Nivo zračenja je bio znatno viši od stvarnog zračenja mobilnih mreža i uređaja i ta studija nije relevanta da potvrdi loš uticaj radio talasa kog proizvode mobilne mreže.

Povezanost 5G mreže sa virusom ili bilo kakvim uticajem na organizam se svodi na spekulaciju i teoriju zavere i slučajnost.

Ne kažem da ne ti radio talasi ne utiču na živi svet u bilo kakvoj meri, ali ne postoje dokazi da radio talasi 5G mreže diretko utiču na živi svet.

Ljudi u sebi imaju ugrađen detektor za šablone i korelacije, kojim pokušavaju da otkriju kako svet funkcioniše.

To nužno nije loša stvar, ali tvrditi da jedna A utiče na B, bez strogog naučnog istraživanja je puko nagađanje.

Onima koji tvrde da 5G mreža ili bilo šta drugo utiče na zdravlje ljudi, niko ne brani da sprovedu naučno istraživanje, da odaberu dve grupe ljudi ili životinja, i gde će se te dve grupe razlikovati jedino po tome što će jedna biti izložena 5G zračenju, a druga neće.

Na taj način će moći da se dokaže da postoji direktna uzročno posledična veza 5G radio talasa i promene u zdravlju živih bića.

Ali, umesto toga, oni su skloni spekulacijama, nagađanju i “logičnom” razmišljanju.

Oni koji tvrde da postoji veza između korona virusa i 5G mreže je to što se virus najviše širi tamo gde postoji 5G mreža.

5G mreža je još uvek skupa za održavanje, i postavljena je tamo gde ima dovoljan broj korisnika i samim tim postavljanje jednog predajnika je mnogo isplativije u Njujorku, nego u Kuli.

Isto tako, virus se mnogo lakše širi u gušće naseljenim sredinama gde veliki broj ljudi cirkuliše; opet, mnogo se lakše širi u Njujorku, nego u Kuli.

Ono što korona virus i 5G mreža imaju zajedničko jeste da se nalaze u urbanim sredinama, nijedna druga povezanost ne postoji.

Pogodite šta – mnogo toga se još, pored 5G mreže, nalazi u urbaim sredima?

Na primer, Njujork ima mnogo više muzeja nego Kula. Da li je Muzej moderne umetnosti direktno odgovoran za šireneje COVID-19. Neki bi rekli da jeste jer Njujork ima mnogo više zaraženih nego Kula.

Primera je bezbroj, i vrlo je lako gledati statistiku i dovesti dve stvari u korelaciju bez preispitivanja direktne uzročnosti.

U 2020. mnogo više se žena bavi politikom nego ikada u istoriji. U 2020. mnogo je više ljudi u karantinu nego u istoriji. Da li su žene direktno odgovorne za to da se ljudi zatvore u svoje domove kako bi se zaštitili od virusa?

Oni koji ne gledaju pažljivo bi rekli da jesu, ali to je daleko od istine, jer ne postoji direktna veza između broja žena u parlamentu i odlici o uvođenu strogog karantina; ili bar nije još uvek dokazano.

Nema ništa u tome da neko bude slobodan istraživač, odnosno da se bavi nezavisnim istraživanjem van istraživačkih institucija, ali to ne znači da njihova istraživanja ne bi trebalo da prođu sve rigorozne provere naučnog metoda.

Donositi zaključke i dovoditi dve pojave u korelaciju jednu sa drugom samo zato što su se pojavile istovremeno je daleko od naučnog metoda.

Stoga, pre nego što budete čitali razne teorije zavere, zapitajte se kroz koje su sve provere te teorije prošle i koji eksperimenti mogu da dokažu njihovu ispravnost.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl.

Misli

Odgovornost

Mi, koji ostavljamo na internetu, na svojim plećima nosimo veliku odgovornost jer možemo da utičemo na omladinu.

Danas sam na našem jutjub kanalu dobio pitanje:

Zdravo Ivane,imam 11 godina treniram judo 4 godine i street workout 1 godinu i nemogu da dobijem trbusnjake zbog procenta masti i hteo sam da krenem na keto dijetu da li bih smeo imam 11 godina 38 kg i visok sam 147

Kada sam počinjao taj kanal, nije mi na kraj pameti bilo da bi pripadnik ciljne grupe kojoj se obraćam mogao biti neko ko ima 11 godina.

Kada sam ja imao 11 godina, meni su se sa ekrana obraćali Arkan, Šešelj, Sloba, Ceca i drugi tipovi sumnjivih vrednosti.

Svako od njih je u velikoj meri uticao na moj preadolescentski život, ali dobrim delom i na ranu adolescenciju.

Da li su znali da svojim nastupom utiču na živote mnogih dečaka?

Ne znam.

Ali, čak i da su znali, verovatno ne bi promenili ništa u svom nastupu, jer su sve vreme mislili da rade nešto dobro.

Danas, kada sam jedan od onih koji se sa ekrana obraća ljudima, što je mnogo lakše učiniti nego što je to bilo devedesetih, po prvi put osećam tu odgovornost da svojim postupcima mogu da utičem na život jednog ranjivog bića kao što je adolescent i preadolescent.

Istovremeno osećam strah, ali i veliku odgovornost i dužnost da pomognem tom mladom ljudskom biću da donese ispravnu odluku, posebno kada od mene zatraži savet.

Mislim da je svet mnogo bolje mesto zahvaljujući internetu, baš zbog toga što danas možemo sami da biramo naše savetnike. Kada nas zanima kako je neko dobio trbušnjake, odemo i pitamo ga. Kada nas zanima kako je neko naučio da slika, odemo i pitamo ga.

Jedanaestogodišnji Ivan nije imao priliku da ode na jutjub kanal Siniše Mihajlovića i da ga pita kako da vežba slobodnjake; da jeste, verovatno bi ga pitao. Umesto toga, mogao sam da slušam savete ovih što sam gore pomenuo, a od njih mi ništa dobro nije došlo.

Mnogo sam srećan zbog toga što je jedan jedanaestogodišnjak imao prilike da vidi moje trbušnjake i što je bio u mogućnosti da me pita kako da on iskleše svoje i što sam bio u mogućnosti da mu pružim odgovor.

Živimo u svetu u kom smo povezani jedni sa drugima više nego što su pripadnici ijedne generacije koja je živela na ovoj planeti bili povezani. Iskoristimo to na najbolji mogući način, da promenimo kulturu u kojoj živimo na bolje.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl.

Misli

Izvor informacija

Ako se oslanjamo na jedan izvor informacija, a ignorišemo sve druge, velika je verovatnoća da nemam uvid u celu sliku, da ćemo napraviti grešku.

Posebno bi trebalo obratiti pažnju na izvore informacija koji ne dozvoljavaju da se njihova saznanja dovode u pitanje.

Ako bismo verovali samo jednom izvoru informacija, danas bi smo svi još svi uvek verovali da ćemo pasti sa ivice Zemlje.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl.

Misli

Teško

Kada naiđemo na prepreke u realizaciji naših planova, kada postane teško, skloni smo odustajanju i promeni planova; pređemo da radimo nešto lakše.

Problem sa lakšim je što već svi rade nešto lako, što znači da imamo veliku konkurenciju. Problem sa velikom konkurencijom je što je to trka ka dnu i što bi rekao Seth Godin, problem sa trkom do dna je što možemo da pobedimo.

Zajednička osobina uspešnih je što su radili nešto što je teško, nešto što drugi nisu želeli da rade i izgurali su to do kraja.

Nikada nećemo biti nagrađeni za nešto što je svako mogao uraditi; ali ako se uhvatimo nečega što niko ne želi, jer je teško, nepredvidivo i sa sobom nosi velik rizik neuspeha, a odradimo dobar posao, bićemo i te kako nagrađeni.

Uhvatimo se onoga što je teško i uradimo to najbolje što možemo, jer sve ono što je lako, je već odrađeno.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl.

Misli

Kome i kada najviše opraštamo?

Kada nešto odložimo za sutra, kada uradimo traljav posao, kada se ponašamo neodgovorno, da li sebi opraštamo više nego što bi trebalo.

Kada neko kasni sa svojim obećanjima, kada nam pruži uslugu koja nije zadovoljavajuća, i kada vidimo roditelje koji svoju decu hrane hamburgerima, gotovo sigurno ćemo da osuđujemo njihove postupke.

Ipak, ako sami tako nešto učinimo, vrlo lako ćemo naći razlog zašto je to moralo biti baš tako. Skloni smo da kažemo da smo danas bili umorni, pa ćemo nešto sutra uraditi, nije nam se radilo, nismo bolje mogli, nije nam se kuvalo tog dana.

Iako ti razlozi mogu delovati opravdano, oni nisu ništa drugo nego izgovori.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl.

Misli

Sigurnost

Ništa nije sigurno.

Može se učiniti da je to osobina modernog doba, ali nije.

Ništa, nikada nije bilo sigurno.

Paleolitski čovek je morao da se seli zbog nedostatka hrane, i zbog toga što su predatori zauzeli njegovu teritoriju.

Čovek u ranom poljoprivrednom društvu nije morao da se seli, ali nije znao kako da izađe na kraj sa grabljivicama, parazitima, insektima, pticama, i elementarnim nepogodama; njegovi usevi nikad nisu bili sigurni.

Bolesti su dolazile i odlazile baš kao što i danas dolaze i odlaze.

Nesreće su se dešavale.

Ljudi su ostajali bez posla.

Ratovi su se dešavali.

Revolucije su se dešavale.

Jedino što je sigurno i što nije podložno promenama jeste činjenica da će promena uvek biti.

Na nama je da se na njih prilagodimo ili ne.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl.