Misli

Odgovornost

Mi, koji ostavljamo na internetu, na svojim plećima nosimo veliku odgovornost jer možemo da utičemo na omladinu.

Danas sam na našem jutjub kanalu dobio pitanje:

Zdravo Ivane,imam 11 godina treniram judo 4 godine i street workout 1 godinu i nemogu da dobijem trbusnjake zbog procenta masti i hteo sam da krenem na keto dijetu da li bih smeo imam 11 godina 38 kg i visok sam 147

Kada sam počinjao taj kanal, nije mi na kraj pameti bilo da bi pripadnik ciljne grupe kojoj se obraćam mogao biti neko ko ima 11 godina.

Kada sam ja imao 11 godina, meni su se sa ekrana obraćali Arkan, Šešelj, Sloba, Ceca i drugi tipovi sumnjivih vrednosti.

Svako od njih je u velikoj meri uticao na moj preadolescentski život, ali dobrim delom i na ranu adolescenciju.

Da li su znali da svojim nastupom utiču na živote mnogih dečaka?

Ne znam.

Ali, čak i da su znali, verovatno ne bi promenili ništa u svom nastupu, jer su sve vreme mislili da rade nešto dobro.

Danas, kada sam jedan od onih koji se sa ekrana obraća ljudima, što je mnogo lakše učiniti nego što je to bilo devedesetih, po prvi put osećam tu odgovornost da svojim postupcima mogu da utičem na život jednog ranjivog bića kao što je adolescent i preadolescent.

Istovremeno osećam strah, ali i veliku odgovornost i dužnost da pomognem tom mladom ljudskom biću da donese ispravnu odluku, posebno kada od mene zatraži savet.

Mislim da je svet mnogo bolje mesto zahvaljujući internetu, baš zbog toga što danas možemo sami da biramo naše savetnike. Kada nas zanima kako je neko dobio trbušnjake, odemo i pitamo ga. Kada nas zanima kako je neko naučio da slika, odemo i pitamo ga.

Jedanaestogodišnji Ivan nije imao priliku da ode na jutjub kanal Siniše Mihajlovića i da ga pita kako da vežba slobodnjake; da jeste, verovatno bi ga pitao. Umesto toga, mogao sam da slušam savete ovih što sam gore pomenuo, a od njih mi ništa dobro nije došlo.

Mnogo sam srećan zbog toga što je jedan jedanaestogodišnjak imao prilike da vidi moje trbušnjake i što je bio u mogućnosti da me pita kako da on iskleše svoje i što sam bio u mogućnosti da mu pružim odgovor.

Živimo u svetu u kom smo povezani jedni sa drugima više nego što su pripadnici ijedne generacije koja je živela na ovoj planeti bili povezani. Iskoristimo to na najbolji mogući način, da promenimo kulturu u kojoj živimo na bolje.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.