Život

Informacija

Ponekad se pitam kada smo postali toliko gladni za informacijama da je naš pogled dobar deo dana zalepljen za sjajne ekrane telefona, tableta, i računara upijajući razne informacije sa društvenih mreža ili informativnih kanala?

Ali, kada bolje razmislim, ljudi su oduvek bili socijalna bića željna informacija. Može se reći da je sve počelo od logorske vatre kada su se ljudi svake večeri okupljali i razmenjivali priče. Može se pretpostaviti da su ti ljudi želeli da znaju šta njihovi susedi rade i misle, a ponekad su verovatno želeli da čuju neke priče koje potiču iz susednih plemena ili nekih izmišljenih svetova.

Vremenom se medijum za prenošenje informacija menjao, ali želja za informacijama nije očajavala. Od priča oko logorske vatre, prešli smo na spise, prvobitno zabeležene na kamenu, a zatim papiru, a danas u električnim kolima naših uređaja.

Informacije koje su opstajale najduže su one koje su u nama izazivale najviše emocija. Tako imamo priče iz Biblije koje nam daju nadu da ovo mesto koje nazivamo planeta Zemlja, stvarno može biti dobro i magično, ali i strašno i surovo, ako ne pazimo šta radimo. Te priče opstaju nekoliko milenijuma, baš kao i Ep o Gilgamešu, ili nekoliko vekova poput Romea i Julije ili Ane Karenjine.

Opstaju informacije koje u nama odjekuju i kojima se vraćamo i nakon što prođe mnogo vremena od kako smo ih prvi put primili.

Ta iluzija da smo danas žedniji za informacijama nego ikada je posledica jedne bitne promene koja se odigrala u svetu prenošenja informacija. Informacije se prenose brže i jeftinije nego ikada.

Bibliji je bilo potrebno nekoliko vekova da postane “viralna”, i da većina ljudi na ovoj planeti zna šta je Biblija. Danas, knjiga može da postane hit za svega nekoliko nedelja, a neki događaj koji se dogodio jutros, može da postane stara vest već popodne.

Pojavili su se novi izumi, poput štamparije, čiji su proizvod dnevne novine, pa smo svakog jutra mogli da znamo šta se juče dogodilo u našoj okolini.

Telefon i telegram su nam omogućili ne samo da znamo šta se juče dogodilo u našem gradu, već u državi, ili na drugom kraju sveta. Mogli smo da pratimo sve bitne svetske događaje, ali nismo mogli da znamo šta naša tetka iz Novog Sada radi, ili drugar iz klupe koji se preselio u Australiju nakon šestog razreda.

Sudeći po onome što smo danas u prilici da iskusimo verovatno bi nas mnogo više zanimalo ovo drugo, ali je bilo nepraktično i prilično skupo za novine da prate šta naš drugar ili naša tetka rade.

Nakon novina, pojavili su se radio i televizija koju su mnogo jeftinije i brže prenosili informacije, ali i dalje nije bilo vesti o tetki iz Novog Sada ili drugaru iz Sidneja.

Pojavom interneta stekli smo mogućnost da potpuno besplatno ili uz nemerljivo malo novca saznamo apsolutno sve što se na ovom svetu događa. Nisu neophodni novinari, ili novinske agencije, ili pripovedači, već će oni o kojima želimo da imamo informacije učiniti sami.

Pojavom kamera na mobilnim telefonima i još bržom internet konekcijom, u mogućnosti smo da pratimo sve uživo, ukoliko nam taj neko omogući.

Zahvaljujući toj brzini prenošenja informacija, u mogućnosti smo da provodimo čitav dan upijajući informacije iz života ljudi koje poznajemo, ali i onih koje ne poznajemo, ali imamo dovoljno informacija o njima kao da ih stvarno poznajemo, kao da smo proveli poslednjih nekoliko godina sa njima.

Pitanje koje je u ovoj situaciji bitno postaviti jeste – gde je granica? Kako da znamo gde da podvučemo crtu i da kažemo dosta mi je informacija za danas?

Žeđ za informacijam nikada ne može biti zadovoljena. Razlog tome je što nekada davno, baš zbog sporog prenošenja informacija, svaka informacija koju smo dobili nam je mogla biti od zanačaja, za opstanak ili za napredak, ili je jednostavno mogla biti zabavna.

Danas moramo da postavljamo vremenska ograničenja kada su u pitanju informacije, ali moramo takođe da filtriramo mnoge informacije, jer ako bismo ih sve konzumirali, ne bi nam ostalo vremena ni za šta drugo.

Dakle, idućeg puta kada budete listali izvore vaših informacija, zapitajte se od kakvog su značaja te informacije i koliko vam njihovo konzumiranje oduzima vremena od drugih stvari koje biste umesto toga mogli raditi i koje bi možda bile korisnije.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Misli

Instant zadovoljstvo

Kada ne možemo da upravljamo vlastitim odlukama, usled hemijskog disbalansa ili emotivne nestabilnosti, uvek posežemo ka instant zadovljstvu; TV, serije, filmovi, video igrice, društvene mreže, alkohol, droga…

Instant zadovoljstvo nije uvek i nužno loše, ali kada za njim posežemo, ako smo u mogućnosti, trebalo bi stati i zapitati se, šta bi bilo racionalnije učiniti umesto toga što trenutno radimo.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Misli

Sve za klik – "novinari"

Iako sam već pisao o clikcbait-u, ali u današnjem članku ću morati da se nadovežem na to.

Naime, od kako smo Sanja i ja pokrenuli Zagolaj, često smo dobili mejlove ili poruke gde sam prvi put čuo da su ljudi na “autofagija dijeti”.

I o autofagiji sam već pisao i prilično dugo istraživao, i moram da priznam da mi tumačenje ovog regulatornog biološkog mehanizma kao “dijete”, ide na živac.

AUTOFAGIJA NIJE DIJETA!

Dugo sam se pitao ko je izvor ove budalaštine, pa sam odlučio da pitam DuckDuckGo, pošto mi i Google ide na živac.

Odgovor sam našao, a gde drugo nego u Bljucu; (nije štamparska greška). Neko od “savesnih novinara ili novinarki” bljuc žene je proveo 3 minuta istražujući autofagiju, a još savesniji urednik ili urednica je odlučio da je bolje povezati naslov tog članka sa “čudotvornom dijetom” jer će tako skupiti više klikova.

Onda su još neki drugi “novinari” i “blogeri” proveli čitav minut da prekopiraju taj tekst. 1, 2, 3, 4

Zapravo, možda je taj čitav proces čuven u resavskoj, prepisivačkoj, školi, išao drugim tokom, ali to sad nije toliko ni bitno.

Drugi su čuli za ovu “dijetu” pa su odlučili da napušu opširniji tekst 1, 2, onda su opet neki prepisali 1.

Vrlo zanimljiv pristup “novinarstvu” i vrlo zanimljiv pristup “istraživanju” i širenju “korisnih infromacija”.

Moj savet je, da vrlo dobro proverite izvore vaših informacija, jer je agenda većine novina i blogera da dobiju klikove, a ne da vas nečemu nauče.

Ukoliko želite da saznate šta je autofagijA, i dobro se vladate engleskim jezikom, EDx je u saradnji sa Tokio univerzitetom pokrenuo kurs na ovu temu, na kog još uvek možete besplatno da se prijavite ovde.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Misli

Jedna stvar

Koliko god nešto voleli da radimo, bitno je da stvorimo raznolikost u našem delanju, jer ćemo se brzo zasititi.

Odradite projekat i pređite na drugi, ali to ne važi samo za lični razvoj ili posao, već i za zabavu.

Na primer, koliko god voleli da pišemo, ako je pisanje jedino što radimo u toku dana dosadiće nam.

Koliko god voleli da crtamo, ako je crtanje sve što radimo u toku dana, dosadiće nam.

Koliko god voleli da gledamo filmove, ako je gledanje filmove sve što radimo u toku dana, dosadiće nam.

Zašto onda ne bismo organizovali dan tako da malo pišemo, malo crtamo, i malo gledamo filmove?

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Misli

Sam

Ne znam za vas, ali ja jedino mogu da pišem u tišini, kada sam sâm.

Nije mi problem da pišem u kafićima, gde mi se niko ne obraća, ali mi je veliki problem da pišem kod kuće, kada su moji ukućani budni i kada mi se svako malo obrate.

U toku pisanja u mojoj glavi se poput voza naninže mnoštvo misli koje čekaju na svoj red da budu zapisane. Taj niz je veoma krhke prirode i kada me prekinu on se rasprsne poput balona od sapunice i zauvek nestane.

Konstanto prekidanje predstavlja poseban problem kada pisanje ide teško, a to će se dešavati bez obzira na iskustvo i nivo veštine.

Pisanje je, dakle, samačka profesija i postoji dva načina da se to ostvari:

  • Da posedujete kancelariju u kojoj vas niko neće ometati.
  • Da pišete dok svi drugi spavaju.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Misli, Motivacija, Život

Koja osobina je ključna za uspeh?

Kada ste učitelj živite u prokletsvu Platonove Alegorije pećine; znate nešto što drugi ne znaju, ali čak i kada ih naučite nečemu, shvatite da to nije dovoljno da dođe do promene ili uspeha uopšteno.

Kao učitelj, neuspeh onih koje obrazujem doživljavam kao sopstveni neuspeh.

Naime, Sanja i ja na Zagolaju učimo ljude o štetnosti šećera i prerađenih ugljenih hidrata, pre svega žitarica, ali i pored znanja koje ljudi koji nas prate steknu, oni nastavljaju da jedu sve što ne bi trebalo da jedu, i to je veoma bolno, posebno jer nam je stalo da pomognemo.

Pitam se, koja je ključna osobina neophodna da bi došlo do promene; bilo na ličnom ili na globalnom planu?

Znanje

Prvo što se nameće je znanje., ali smo već ustanovili da znanje nije dovoljno.

Ako znamo da nešto što radimo, na primer pušenje, nije dobro za nas, onda bi to trebalo da prestanemo da radimo.

Svi znamo koliko je pušenje štetno, čak iako ne znamo, vrlo lako to možemo da saznamo sa pakovanja cigareta, ali da bismo ostavili cigarete potrebno je nešto drugo, što nije znanje.

Isti slušaj je sa ishranom; mnogi znaju da su šećer i drugi prerađeni ugljeni hidrati loši za zdravlje, da direktno povezani sa gojaznošću, dijabetesom, srčanim oboljenjima, kancerom, alchajmerom, ali to nas ne sprečava da jedemo slatko, da jedemo testo, kad god za to imamo prilike.

Ali nije bitno samo znanje o važnosti promene, već je neophodno posedovati i zanje o tome kako izvršiti promenu.

  • Ako želimo da smršamo moramo znati kako ćemo to učiniti.
  • Ako želimo da ostavimo pušenje, moramo da znamo kako ćemo da prebrodimo krize.
  • Ako želimo da spremimo ispit, moramo da znamo kako se sistematski uči, koliko ja san bitan za transfer informacija iz frontalnog dela mozga u regiju odgovornu za dugotrajno pamćenje

Ali znanje, samo po sebi, nije dovoljno.

Želja

Da li je želja ključna za promenu?

Mark Tven je jednom rekao:

Ostaviti pušnje je nešto najlakše na svetu. Znam, jer sam to učinio već hiljadu puta.

Mark Tven

Ako ste pušač, ili ako ste bili pušač, ili ako poznajete nekog ko je pušač, znate da nijedan pušač ne manjka željom za ostavljanjem ove loše radnje. Često ćete od pušača čuti: “Želim da ostavim pušenje!” ili “Od sutra ostavljam cigarete!” A, onda se ne dogodi ništa.

Isti slučaj je sa odlaskom u teretanu, sa skidanjem kilograma, sa promenom ishrane, sa spremanjem ispita, sa suočavanjem sa bilo kojom drugom životnom promenom koja zahteva da u njeno ostvarivanje unesemo određeni rad i trud.

Još jedan klasičan primer koji pokazuje da želja nije ključna za promenu jeste činjenica da mnogi žele da nauče da sviraju neki muzički instrument, dakle imaju želju, ali nedostaje im nešto da prođu kroz taj bolan proces sticanja znanja i veštine; nisu spremni da vežbaju.

Možda najbolji primer da želja nije dovoljna, jeste što veliki broj ljudi želi da bude bogat, da zarađuje više, ali ako bi to moglo bez mnogo truda; da nam šef poveća platu, a da nam ne poveća obaveze; da dobijemo na lutriji; da nasledimo neko bogatstvo; da nađemo kofer pun para ili neki dijamant…

Disciplina

Kada smo ustanovili da znanje i želja nisu dovoljni, ono što se iduće nameće jeste disciplina da se plan sprovede u delo.

Za nekog kažemo da je disciplinovan ako se drži pravila ili ako se drži plana kog je zacrtao; svakodnevno odlazi u teretanu, svakodnevno se zdravo hrani, svakodnevno uči za ispit, svakodnevno vežba klavir…

A šta je sa ljudima koji su disciplinovani u jednoj sferi, a u drugoj nisu?

Na primer:

  • svakodnevno vežbaju, imaju znaje o hrani, imaju želju da budu zdravi i da se hrane zdravo, ali i dalje jedu hranu koja ne predstavlja baš najbolji izbor;
  • svakodnevno piju lekove za pritisak, zahteva disciplinu, imaju znanje i hrani, imaju želju da ozdrave, ali ne mogu da izbace šećer iz ishrane;
  • završili su medicinski fakultet, što zahteva disciplinu, imaju znanje o fiziologiji čoveka, imaju želju da ostave cigarete, ali ne mogu da se nateraju;
  • mnogi ustaju svako jutro u 5 i odlaze da rade posao koji mrze; to zahteva izuzetnu disciplinu

Motivacija

Iako motivacija može da deluje isto što i želja, postoji veoma bitna razlika jer možemo da imamo želju da uradimo nešto, ali ako nismo motivisani, nećemo to i uraditi.

Druga razlika je što motivacija može da dolazi spolja, dok želja uvek dolazi iznutra.

Imamo želju da ostavimo cigarete, a jedan od motiva za ostavljanje cigareta je novac; zamislite koliko bismo samo novca uštedeli kada bismo ostavili cigarete?

Da, ta motivacija nikad ne pali kada je u pitanju ostavljanje cigareta. Novac, ali ni očuvanje zdravlja, očuvanje životne sredine, nisu dovoljno dobri motivi za ostavljanje cigareta.

Motivacija često dolazi kao proizvod znaja i/ili želje.

Znamo da nas slatko goji, znamo da ćemo smršati ako prestanemo da jedemo slatko, želimo da smršamo, a razlog iz kog želimo to da uradimo predstavlja izvor naše motivacije; želimo da smršamo da bismo se dopali potencijalnom partneru, da bismo lepše izgledali, da bismo obukli haljinu koju nismo nosili 10 godina…

Volja

Volja predstavlja našu sposobnost da svesno upravljamo ponašanjem u postizanju postavljenog cilja.

Ako imamo volju da naučimo da sviramo klavir, proći ćemo kroz sve neophodne korake da steknemo tu veštinu.

Ako imamo volju da ostavimo cigarete, proći ćemo kroz sve neophodne korake da bismo ostavili cigarete.

Problem sa voljom je što se svakodnevno budimo sa određenom dozom volje i svaki put kada donosimo odluku, koliko god trivijalno delovala, mi trošimo određenu dozu te volje.

  • Šta ću da pojedem za doručak? Jaja ili krofnu?
  • Šta ću danas da obučem?
  • Kako ću da idem na posao (peške, bicikom, autobusom, autom…)

Na kraju dana, ako smo doneli više odluka nego što možemo, često ćemo reći:

  • “namam volje da učim,”
  • “nemam volje da ostavim pušenje”,
  • “nemam volje da vežbam,”
  • “nemam volje da čitam knjigu,”
  • “nemam volje da se hranim zdravo,”

I umesto da učimo, gledaćemo seriju, zapalićemo cigaretu, sedećemo na kauču, i jesti čips. I do promene nikada neće doći.

Da li nam je potrebno od svega po malo?

Ispostavlja se da jeste, ali i nije.

  • Znanje nam je preko potrebno, jer bez znanja nećemo imati ni želju, ni motivaciju, a samim tim ni disciplinu, a ni volju da nešto uradimo.
  • Ako imamo znanje, a nemamo želju, nijedna od drugih osobina nam neće igrati ulogu.
  • Ako imamo sve osim discipline koja će nas naterati da se svakog dana pojavimo i odradimo posao, teško da ćemo uspeti.
  • Ako nam nedostaje motivacija, brzo ćemo odustati.
  • Ako nam nedostaje volja, nećemo ni početi.

Reklo bi se da smo prokleti, jer kako god okrenemo, pre ili kasnije će se dogoditi da potrošimo našu volju, ostanemo bez motivacije, izgubimo disciplinu, a možda izgubimo i želju.

A šta ako imamo sve, imamo znanje, imamo želju, imamo disciplinu, motivisani smo, voljni smo, a opet ne uspemo?

U tom slučaju, znači da imamo viška; imamo nešto što nam ni po koju cenu ne treba; imamo izgovor;

  • star sam
  • mlad sam
  • to mi je u krvi
  • glup sam
  • roditelji me nisu voleli
  • moj brat je bio siledžija
  • stidljiv sam
  • devojka me je ostavila
  • nemam vremena
  • skupo je
  • nema koristi
  • stidljiv sam
  • niko me ne voli
  • umoran sam
  • gladan sam
  • nervozan sam/nemam živaca
  • nemam para
  • teško mi je
  • nisam takva osoba
  • svi su bolji od mene
  • ne isplati se

Izgovora je bezbroj, a dovoljan je samo jedan da nas sputa u donošenju bilo kakve promene u našim životima.

Zato, ako želimo da uspemo u nečemu, moramo da shvatimo jedno:

Nema izgovora.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Misli

Korak po korak

U industrijskom dobu, naučeni smo da život može da se vodi korak po korak:

  • završimo školu
  • zaposlimo se u oblasti za koju smo se školovali
  • radimo 40 godina na radnom mestu za koje smo se školovali
  • penzionišemo se

U novoj eri, u kojoj se trenutno nalazimo, život prestaje da funkcioniše na taj način i otvara nam mogućnost da radimo nešto poput ovoga:

  • postanemo eskpert u jednoj ili više oblasti i nikada ne prestajemo da se obrazujemo
  • ostavljamo trag na internetu u vidu sadržaja koji kreiramo, i taj trag će nam služiti kao portfolio i marketinški materijal
  • na osnovu traga koji smo ostavili bivamo angažovani na različitim projektima koji zahtevaju naše veštine
  • penzionišemo se kad steknemo mogućnost za to

Druga putanja može da izgleda ovako:

  • postanemo eskpert u jednoj ili više oblasti i nikada ne prestajemo da se obrazujemo
  • ostavljamo trag na internetu u vidu sadržaja koji kreiramo, i taj trag će nam služiti kao portfolio i marketinški materijal
  • oni koji pronalaze vrednost u našem sadržaju nas plaćaju da kreiramo taj sadržaj
  • kreiramo premium sadržaj koji je dostupan samo uz pretplatu
  • objavljujemo knjige
  • pravimo kurseve
  • pravimo aplikacije
  • kompanije čiji se proizvodi uklapaju u naš sadržaj sponzorišu naš rad
  • penzionišemo se kad steknemo mogućnost za to

Treća putanja može da izgleda ovako:

  • postanemo eskpert u jednoj ili više oblasti i nikada ne prestajemo da se obrazujemo
  • ostavljamo trag na internetu u vidu sadržaja koji kreiramo, i taj trag će nam služiti kao portfolio i marketinški materijal
  • identifikujemo problem s kojima se određena grupa ljudi suočava
  • napišemo projekat koji će rešiti problem određene grupe ljudi
  • nađemo resurse za realizaciju projekta
  • ponovimo dok ne steknemo uslove da se penzionišemo

Ovo su samo tri modela, a uz dovoljno kreativnosti, broj modela postaje mnogo veći, ali ono što je zajedničko za sve je da postanemo eksperti, da ostavljamo trag na internetu, i da ne postoji jednostavno i jedinstveno, korak po korak, uputsvo za život.

Zapravo, korak po korak pristup životu je jedino i postojao u industrijskom dobu, a kreiran je od strane industrijalaca čiji je cilj bio da stvore veliki broj lako zamenljivih radnika koji bi radili jednostavne poslove i donosili im profit; sastavi deo A sa delom B, izračunaj ovo, prevezi ovo sa tačke A do tačke B.

Lako zamenljivi, jer ako ste vozač kamiona, i vašem gazdi se ne sviđa kako vozite kamion, vrlo lako će naći drugog.

S druge strane, ako ste ekspert u nekoj ili više oblasti, vrlo lako možete biti jedina osoba koja može da reši određeni problem i samim tim nećete biti lako zamenljivi.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.