Svi smo skloni da kažemo: U mom kvartu, ne postoji dobar… Šta god da ne postoji u našem kvartu, a mi bismo baš voleli da postoji, može da znači dve stvari: Ne postoji dovoljno velika potreba da bi tako nešto nastalo; Ne postoji niko ko ima dovoljno inicijative da pokrene nešto i odradi posao; Prvi slučaj često može da bude da bude zanemaren. Ljudi nisu znali da im je potreban mobilni telefon; ljudi nisu znali
Stvoriti nešto originalno je strašno, pre svega, jer su mnogo veće šanse da se ljudima tako nešto neće svideti nego da hoće. Većina današnjih automobila liče jedni na druge i kada se pojavi nešto originalno često postane predmet sprdnje. Da bi nešto postalo norma, trebalo da bude prihvaćeno od strane velikog broja ljudi. Kada nešto postane prihvaćeno od strane velikog broja ljudi, drugi počnu to da imitiraju i tada prestane da bude originalno. Pogledajmo samo
Jednom kada se na nešto naviknemo, kada nešto obavljamo bez mnogo muke, ne želimo to više da menjamo. Delom, to je zasluga zašto se jednom rukom služimo bolje nego drugom. Sigurno da postoji i genetski udeo u tome, ali poznato je da kad neko ostane bez „jače“ ruke, vrlo brzo nauči da se služi drugom, „slabijom“. Takođe postoje oni koji u nedostatku obe šake, nauče da se služe nogama. Iako nije neophodno da učimo da
Ponekad se desi da nekomepetentni ljudi budu postavljeni na menadžerske pozicije i zbog toga svi ostali ispaštaju. Neki će reći da ti menadžeri, iako nesposobni, imaju dobru volju, i ne bi im trebalo zameriti zato što nisu odradili zadatak kako je trebalo. Da li biste to isto rekli i za vašeg lekara? Umesto da mi prepiše antibiotik, amputirao mi je nogu, ali nema veze, imao je dobru volju. Nekompetentni menadžeri često amputiraju određene delove organizacije,
Sa stopom smrtnosti od 2%, korona virus je 20 puta manje smrtonosan nego dijabetes, čija je stopa smrtnosti 40%, a 33 puta manje smrtonosan od pušenja, gde 67% pušača umre od bolesti izazvanih duvanskim dimom, pre svega respiratornih bolesti, srčanih oboljenja i kancera izazvanih duvanskih dimom. Do danas, zabeleženo je 25,000 obolelih slučajeva od korona virusa, dok od dijebetesa boluje 415 miliona, dok 1,000,000,000 ljudi puši. Dijabetes i pušenje ubijaju znatno sporije od korona virusa,
Među teoretičarima zavere i teoretičarima kraja sveta, postoji uvreženo mišljenje da će nas tehnologija dovesti do propasti, da će roboti i veštačka inteligencija preuzeti svet i da će nas sve satrti u prašinu. Ono što mene plaši je, i što mislim da može ozbiljno da nas hendikepira, jeste da sva ova tehnologija koju trenutno imamo iznenada nestane. Tehnologija se toliko prožima kroz naše živote da je praktično nemoguće zamisliti život bez primene iste. Probajte da
Kada je novac osnovni razlog zašto nešto radimo, onda su nam svi koji rade isto što i mi konkurencija i pretnja koje bi se trebalo otarasiti. Uzmimo na primer, Koka kolu i Pepsi. Obe ove kompanije prodaju zašećerenu vodu, koja je katastrofalna po naše zdravlje, i troše milijarde dolara u marketinške kampanje takmičeći se jedni s drugima u ostvarenom profitu. Nije im apsolutno stalo do zdravlja mušterija i do očuvanja životne sredine, već im je
Obrazovanje ne bi trebalo da bude besplatno zato što je bezvredno, već zato što svako zaslužuje da uči. Danas je to bar lako. Sve informacije su dostupne na internetu, sve što bi čoveka trebalo obučiti jeste kako da pronađe te informacije. Obrazovanje nije puko pamćenje informacija koje će kasnije da reprodukujemo. Enciklopedijsko je korisno za kvizove; ali samo za pobednika, jer samo pobenik dobije nagradu na kvizu. Svi drugi nemaju mnogo korisit od takvog znanja.
Kada se nalazim, ono što bi se reklo, u momentu ili u zanosu posla, zatrpam svoj radni sto papirima, beleškama, otovorenim sveskama, i drugim rekvizitima; i to mi ne smeta, sve dok ne završim projekat. Onog momenta kada dođe red da pređem da radim na nečemu drugom, neophodno je da očistim sto. To čišćenje mi dođe kao neki vid terapije; čisteći smeće sa stola, očistim smeće iz glave.
