Misli

Bes

Uglavno sam besan kada drugi ne ispune moja očekivanja ili kada lično ne ispunim sopstvena očekivanja.

Pitanje je da li je problem u mojim u očekivanjima ili u drugim ljudima koji ne ispunjavaju ono što očekujem?

Verovatno oba po malo, ali ono na šta ja mogu da utičem su moja očekivanja; na druge ljude teško mogu da utičem.

Stoga, ako želim da budem manje besan, moram da prestanem da očekujem previše od drugih.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Produktivnost, Život

Khan Akademija

Pre više od 10 godina, Salmon Khan je na Youtube stavljao videa u kojima objašnjava matematiku svojim rođacima koji su živeli daleko od njega. Nikada nije ništa očekivao od toga; nije mislio da će se to pretvoriti u jednu veliku Khan akademiju, ali jeste.

Ne samo da su druga deca imala korist od nejgovih videa, već i roditelji i nastavnici. Deca su zahvaljujući video lekcijama mogla da uče školski sadržaj svojim tempom u privatnosti svog doma, bez pritiska i žurbe.

Problem u školi je što bez obzira da li je učenik nešto razumeo ili nije, nastavnik je dužan da pređe na iduće gradivo. Sa videom, učenik može da se zaustavi i vrati na mesta koja nije razumeo.

Ideja Khan akademije je da se učinioca humanizuje. Ono što je nastavnik nekada predavao na času, se sada može pogledati kod kuće, za domaći, tempom koji odgovara svakom učeniku, a ono što je nekada bio domaći se radi u školi, uz asistenciju i nadzor nastavnika i drugih učenika, koji su tu da pomognu. Na taj način, učinica je humanizovana, jer nastavnik ne drži govor pred tridesetoro dece, već je u mogućnosti da individualno pomogne svakom kada za to ima potrebe.

Khan akademija je globalna svetska organizacija i većina sadržaja koji se nalaze na njihovom sajtu je potpuno besplatan i tamo možete učini šta god da vas zanima, na bilo kom jeziku. Video predavanja su titlovana, a vežbe koje se tamo nalaze su takođe prevedene; bar onaj deo što sam ja proverio.

Ukoliko vaše dete ide u školu, napravite mu nalog na Khan akademiji i možda će mu biti od pomoći u školi.

Ukoliko ste učitelj ili nastavnik, sajt Khan akademije vam takođe može biti od koristi.

Moram da naglasim da ovo nije reklamni članak, ja nemam nikakve koristi od toga što promovišem Khan akademiju na mom sajtu, jednostavno mi se svidela ideja za koju verujem da će revolucionizovati obrazovni sistem; samo što, nažalost, revolucije u obrazovanju uvek dolaze sporo.

Ovo je link za Khan akademiju , a možete pogledati i TED talk iz 2011, koji je takođe preveden na srpski, kako biste se dodatno upoznali sa Khan akademojim.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Misli

Šta voliš da radiš?

Neki ideal modernog vremena je raditi ono što volimo i zarađivati dovoljno od toga da možemo da vodimo normalan život. Međutim, postoje ljudi koji nisu sigurni šta to vole da rade; ne zato što nikad nisu znali šta žele da rade, već zato što su zaboravili.

Dakle, ako niste sigurni šta želite da radite, pokušajte da se setite šta ste želeli kada ste bili dete? Kada smo imali 7,8 godina, niko od nas nije hteo da bude poštar, kasirka, ili da radici u fabrici sokova, što sam ja radio pre četiri godine. Svi smo hteli da radimo nešto u čemu bismo uživali da provedemo vreme.

A, onda se desila škola. Škole su najvećim delom odgovorne za ubijanje naše kreativnosti. U školi naučimo da slušamo, da govorimo samo kada nas pitaju i kada znamo tačan odgovor; ako nešto ne znamo ili pogrešimo, adekvatno smo kažnjeni zbog toga.

Nakon što izađemo iz takve škole, ostaju nam poslovi koji ne zahtevaju kreativnost, poput kasirke, čiji je jedini posao da pokupi novac od mušterije, bez ikakve greške, ili poštara, čiji je zadatak da dostavi pošiljku, opet bez greške.

Ne kažem da su ti poslovi manje vredni od nekih drugih, ali koliko su ti poslovi ljudski? Koliko će vremena proći pre nego što sve prodavnice završe sa kasama na kojima ćemo sami sebi naplatiti ono što smo kupili, ili ćemo jednostavno izaći iz prodavnice, senzor će skenirati sadržaj naše korpe i skinuti adekvatnu svotu novca sa našeg računa (Amazon već radi na tako nečemu). Koliko će vremena proći pre nego što dronovi zamene poštare? (Kineska kompanija JD već radi na tako nečemu).

Da bismo bili kreativni neophodno je da izgubimo strah od greške. Deca to imaju urođeno. Ako ne znaju odgovor, reći će makar šta, ali neće ćutati; dok ne prođu dovoljne razreda u školama i dok ne shvate da će im pogrešan odgovor doneti loše ocene, što će razljutiti njihove roditelje i vršnjaci će im zalepiti etiketi glupih.

Dakle, šta biste voleli da radite umesto repetativnog posla kog imate? Sigurno ste hteli nešto da postanete kada ste imali 7 godina. Setite se šta je to bilo i radite na tome.

Možda ste voleli da crtate? Pišete? Fotografišete? Plešete? Svirate neki muzički instrument? Pevate? Glumite? Kuvate?

Šta god da je u pitanju, počnite to kao hobi. Verujem da vaše veštine nisu na zavidnom nivou, ali vežbajte ih svakodnevno; bez obzira koliko godina imate; bilo ste u vašim dvadesetim, tridesetim, četrdesetim, a što ne i u osamdesetim.

Jednog dana, možda će vaš hobi prerasti u nešto veće i možda ćete moći da date otkaz na dosadnom poslu kog imate; zavisi isključivo od vas i od toga koliko truda uložite.

Ako mi ne verujete, pogledajte šta kaže ekspert za obrazovanje, Sir Ken Robinson.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Misli, Produktivnost

Pakuj alat! Idemo kući!

Postoje dani u toku kojih vam jednostavno ništa ne ide od ruke. Šta god da pokušate, kako god da probate da ispravite ili makar umanjite nastalu štetu, uvek dodatno pogoršate stvari ili u najboljem slučaju tapkate u mestu bez ikakvog rešenja.

Moj deda, koji je bio stolar i često radio na terenu, je u takvim situacijama govorio:

Pakuj alat! Idemo kući!

Za razliku, od mene, znao je da nam je nekad jenostavno potreban odmor kako bismo stvari videli iz drukčije perspektive. Svi ti dodatni bezuspešni pokušaji da poboljšamo stvari stvaraju mnogo frustracije i mnogo je veća verovatnoća da ćemo idućim korakom napraviti samo idući propust i ništa više.

Umesto da beskonačno pokušavamo da popravimo stvari, ponekad je najbolje ostaviti da stvari malo odleže, da prespavamo, i biće nam lakše da pronađemo rešenje hladne glave.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Misli

Mi smo ono što radimo

Ne ono što mislimo o sebi, jer niko osim nas nema pristup tim mislima.

Ne ono što drugi misle o nama, jer njihove misli ne menjanju stvarnost.

Ne ono što mislimo da ćemo da uradimo ili što bismo voleli da uradimo, jer se ništa od toga nije dogoodilo u stvarnosti.

Već, isključivo ono što radimo jer je to jedino vidljivo i objektivno.

Stoga, trebalo bi dobro da pazimo šta radimo.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Misli

3 kanala

Kada sam bio dete postojala su 2 kanala na TV-u, a onda se pojavio treći, a nešto kasnije i svi ostali.

Kada je postojalo svega tri kanala, nisam mnogo vremena provodio gledajući TV. Pre podne bih uglavnom gledao obrazovni program i pogledao bih crtani film pre dnevnika u 7:30 uveče. Ostatak dana sam provodio igrajući se i radeći šta već deca rade.

Emisije sam gledao sa punom pažnjom i mnogo sam naučio iz njih. Tu pre svega mislim na Branka Kockicu, Fore i fazone, Otkrivalicu, Opstanak, Metlu bez drške i slične emisije.

Kada se pojavila kablovska, 3 kanala su se pretvorila u 300 stotine, i kada na jednom kanalu ne bi bilo ništa zanimljivo, lako bih se prbacio na drugi, pa na treći,.. i nakon što bih napravio čitav krug, lako bih napravio još jedan krug.

Provodio sam mnogo više vremena gledajući TV, ali ništa ne bih pogledao od početka do kraja i moja pažnja je značajno popustila zbog toga.

S pojavom interneta, nemamo više 300 kanala, već praktično beskonačno, jer svakog dana se na YouTube postavi toliko sadržaja da je nemoguće pogledati sve.

Ukoliko odlazimo na YT da bismo tražili zabavu, naša pažnja popušta još više. Sve nam je udaljeno na jedan klik, i ukoliko nam se ne dopada video, sve što treba da uradimo je da kliknemo mišem ili da prstom dodatknemo naš ekran kako bismo prešli na idući sadržaj.

Oni koji stvaraju sadržaj se svim silama bore za našu pažnju, a naša pažnja ne traje duže od 10 sekudni.

Iako nas zdrav razum navodi da mislimo kako obilniji sadržaj znači bolji sadržaj, ispostavilo se kada imamo previše sadržaja, ne možemo da se odlučimo koji sadržaj ćemo da pratimo i lako provedemo dan prateći sve, a da nemamo nikakve koristi od toga.

To je posebno opasno za decu, jer ona nemaju razvijenu svest i ne umeju da predvide posledice njihovih postupaka, ali isti slučaj se i sa odraslima koji bez ikakvog cilja odlaze na sajtove koji pružaju beskonačan sadržaj.

Deca provode sate prebacujući se sa jednog sadržaja na drugi dodatno skraćujući svoju pažnju koja je inače veoma kratka.Kratka pažnja umanjuje dečju sposobnost da se koncetrišu i pamte, stoga deca postaju nezadovoljna i agresivna.

Isti slučaj je i sa odraslima. Oni gube svaku sposobnost da se socijalizuju bez upotrebe ekrana, ne možete ni sa kim da provedete sat vremena, a da ne izvade telefon iz svog džepa i na brzinu provere svoj fejsbuk ili instagram profil, a česti su slučajevi da se konverzacija dvoje odraslih ljudi svodi na poređenje sadržaja kog su videli na svojim društvenim mrežama, baš kao što se nekada to činilo sa sadržajem sa TV-a.

Nemojte me pogrešno razumeti. Ja nisam protivnik interneta i ne mislim da su 3 kanala na TV-u bila bolja od čitavog interneta; ta tri kanala su uglavnom bila korišćena da bi vladajuće garniture plasirale sadržaj koje žele da vidimo.

Naprotiv, ja sam veliki ljubitelj YouTuba, jer sam zaista mnogo toga naučio što na tom sajtu, što nigde drugo ne bih mogao, jer ne bih imao prilike da upoznam ljude koji su mi pružili znanje za kojim sam tragao.

S druge strane, protivnik sam sajtova koji su dizajnirani tako da se koriste psihološkim trikovima koji su usmereni na naše slabosti da bismo na njima provodili više vremena nego što želimo; tu pre svega mislim na fejsbuk, tviter i instagram, ali i YouTube ako ga ne koristimo kako bi trebalo. Stvari vrlo lako izmaknu kontroli i to nije slučajno; timovi ljudi su angažovani da bi kreirali sajtove tako da izazivaju zavisnost i da bismo mi provodili što više vremena na njima, kako bi oni prodavali našu pažnju marketniškim kompanijama.

Ono što bih hteo da istaknem u ovom članku je da bi internet sadržaju trebalo pristupati ciljano. Ne znate šta biste za ručak pa odete da potražite recept; želite da saznate određenu informaciju, pa je potražite…

S druge strane, bezumno listanje novosti na vašem fejsbuk profilu vas koša mnogo vremena i ne donosi vam nikakvu vrednost.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Misli

Sreća

Sreća, ali nijedna druga emocija, ne dolaze spolja već iznutra. Srećni smo kada naše telo luči određene hormone. Istina je da se hormoni luče kao posledica spoljašnjih događaja, ali su ipak hormoni odgovorni za našu sreću.

Evolucija nam je osigurala produžetak vrste tako što je obezbedila najveće lučenje hormona sreće tokom orgazma, ali se evolucija takođe postarala da orgazam kratko traje, baš kao i njegovi efekti, jer bi u suprotnom muškarac umro od gladi tragajući za idućim orgazmom.

Hormoni sreće se luče kada ostvarimo naše želje, kada završimo projekat, kada jedemo, kada smo na suncu, kada smo fizički aktivni, kada smo u blizini ljudi koje volimo.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.