Misli

3 kanala

Kada sam bio dete postojala su 2 kanala na TV-u, a onda se pojavio treći, a nešto kasnije i svi ostali.

Kada je postojalo svega tri kanala, nisam mnogo vremena provodio gledajući TV. Pre podne bih uglavnom gledao obrazovni program i pogledao bih crtani film pre dnevnika u 7:30 uveče. Ostatak dana sam provodio igrajući se i radeći šta već deca rade.

Emisije sam gledao sa punom pažnjom i mnogo sam naučio iz njih. Tu pre svega mislim na Branka Kockicu, Fore i fazone, Otkrivalicu, Opstanak, Metlu bez drške i slične emisije.

Kada se pojavila kablovska, 3 kanala su se pretvorila u 300 stotine, i kada na jednom kanalu ne bi bilo ništa zanimljivo, lako bih se prbacio na drugi, pa na treći,.. i nakon što bih napravio čitav krug, lako bih napravio još jedan krug.

Provodio sam mnogo više vremena gledajući TV, ali ništa ne bih pogledao od početka do kraja i moja pažnja je značajno popustila zbog toga.

S pojavom interneta, nemamo više 300 kanala, već praktično beskonačno, jer svakog dana se na YouTube postavi toliko sadržaja da je nemoguće pogledati sve.

Ukoliko odlazimo na YT da bismo tražili zabavu, naša pažnja popušta još više. Sve nam je udaljeno na jedan klik, i ukoliko nam se ne dopada video, sve što treba da uradimo je da kliknemo mišem ili da prstom dodatknemo naš ekran kako bismo prešli na idući sadržaj.

Oni koji stvaraju sadržaj se svim silama bore za našu pažnju, a naša pažnja ne traje duže od 10 sekudni.

Iako nas zdrav razum navodi da mislimo kako obilniji sadržaj znači bolji sadržaj, ispostavilo se kada imamo previše sadržaja, ne možemo da se odlučimo koji sadržaj ćemo da pratimo i lako provedemo dan prateći sve, a da nemamo nikakve koristi od toga.

To je posebno opasno za decu, jer ona nemaju razvijenu svest i ne umeju da predvide posledice njihovih postupaka, ali isti slučaj se i sa odraslima koji bez ikakvog cilja odlaze na sajtove koji pružaju beskonačan sadržaj.

Deca provode sate prebacujući se sa jednog sadržaja na drugi dodatno skraćujući svoju pažnju koja je inače veoma kratka.Kratka pažnja umanjuje dečju sposobnost da se koncetrišu i pamte, stoga deca postaju nezadovoljna i agresivna.

Isti slučaj je i sa odraslima. Oni gube svaku sposobnost da se socijalizuju bez upotrebe ekrana, ne možete ni sa kim da provedete sat vremena, a da ne izvade telefon iz svog džepa i na brzinu provere svoj fejsbuk ili instagram profil, a česti su slučajevi da se konverzacija dvoje odraslih ljudi svodi na poređenje sadržaja kog su videli na svojim društvenim mrežama, baš kao što se nekada to činilo sa sadržajem sa TV-a.

Nemojte me pogrešno razumeti. Ja nisam protivnik interneta i ne mislim da su 3 kanala na TV-u bila bolja od čitavog interneta; ta tri kanala su uglavnom bila korišćena da bi vladajuće garniture plasirale sadržaj koje žele da vidimo.

Naprotiv, ja sam veliki ljubitelj YouTuba, jer sam zaista mnogo toga naučio što na tom sajtu, što nigde drugo ne bih mogao, jer ne bih imao prilike da upoznam ljude koji su mi pružili znanje za kojim sam tragao.

S druge strane, protivnik sam sajtova koji su dizajnirani tako da se koriste psihološkim trikovima koji su usmereni na naše slabosti da bismo na njima provodili više vremena nego što želimo; tu pre svega mislim na fejsbuk, tviter i instagram, ali i YouTube ako ga ne koristimo kako bi trebalo. Stvari vrlo lako izmaknu kontroli i to nije slučajno; timovi ljudi su angažovani da bi kreirali sajtove tako da izazivaju zavisnost i da bismo mi provodili što više vremena na njima, kako bi oni prodavali našu pažnju marketniškim kompanijama.

Ono što bih hteo da istaknem u ovom članku je da bi internet sadržaju trebalo pristupati ciljano. Ne znate šta biste za ručak pa odete da potražite recept; želite da saznate određenu informaciju, pa je potražite…

S druge strane, bezumno listanje novosti na vašem fejsbuk profilu vas koša mnogo vremena i ne donosi vam nikakvu vrednost.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.