Misli

Smešno odelo

Najčešće je dovoljni imati šašavu frizuru ili garderobu da biste se isticali u moru sličnih.

Tačno je da će vas ljudi primetiti, ali ako je ono što vi radite bezvredno, onda ste samo klovn u šašavom kostimu.

Ako pored kostima klovna vašim radom pružate ljudima izvanredno iskustvo, onda ste Lady Gaga, Merlin Menson, ili Salvador Dali i mnogi drugi koji su se koristili taktikom sjajnog objekta.

To kako izgledate je manje bitno od onoga što radite, ali svakako privlači i zadržava pažnju.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Misli

Zub vremena

Ponekad susretnemo ljudi koji se bave istim poslom kojim se mi bavimo i ide im mnogo bolje nego nama; imaju više publike, više prodaja, mušterija, pažnje.

Onda se sustretnemo sa njihovim radom i naša prva misao je – pa ja mogu bolje od ovoga! Ovo ne zaslužuje pažnju koju dobija.

Naš prvi impuls je da svima pokažemo koliko je nešto loše; otud poplava negativnih komentara na internetu.

Ipak, bitno je da odolimo iskušenju, da ostanemo dostojanstveni, da nastavimo da radimo svoj posao najbolje što možemo, i da se nadamo najboljem.

Ono što ne bi trebalo da radimo je da budemo ogorčeni i da zavidimo tim ljudima na njihovom uspehu.

Vreme je najbolji pokazatelj vrednosti.

Ukoliko je nešto stvarno loše koliko mislimo da jeste, vremenom će potonuti u zaborav i tamo zauvek ostati u gomili zaboravljenih ideja.

Ukoliko je ono što mi radimo zaista dobro, vremenom će isplivati i istiaći se u moru mediokriteta.

Velika je verovatnoća da se varamo povodom oba, ali jedino na šta zaista možemo da utičemo je koliko ćemo truda uložiti u naš rad.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Misli

Ko hoće nađe načina

Moja majka često ima običaj da kaže:

Ko hoće nađe načina, ko neće nađe izgovor.

To je verovatno najvrednija životna lekcija koju sam naučio.

Kad god bih se našao u bezizlaznoj situaciji, setio bih se tih reči i dobro razmislio da li sam probao sve opcije pre nego što pronađem izgovor zašto nešto ne može.

Izgovor je lako naći; vrućina je; pada kiša; umoran sam; nisam se naspavao; previše sam mlad; suviše sam star; nisam dovoljno dobar; nemam vremena…

S druge strani pronaći način da se nešto ostvari je daleko komplikovanije jer se prepreke nalaze na svakom koraku i da bismo ih zaobišli moramo da menjamo taktiku.

Iako smo promenlili taktiku, strategija ostaje ista; doći do cilja.

Da li ćemo do njega stići peške, taksijem, autobusom ili biciklom, nije bitno; to su samo neke od taktika; neki od načina.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Misli

Filozofiranje

Kažemo da neko filozofira kada:

  • ne razumemo ono o čemu neko govori;
  • smo primorani da slušamo;
  • neko prigovara;
  • nismo saglasni sa nečijim mišljenjem;
  • neko ima dodatne zahteve;
  • neko pravi bespotrebnu dramu;
  • je neko plaćen da priča;
  • neko ističe negativne posledice našeg ponašanja;

Najčešće, filozofiranje nema mnogo veze ni sa kim drugim već sa vlastitom nespremnošću da sagledamo stvar iz tuđeg ugla.

Postoji i drugi glagol koji se često upotrebljava umesto glagola – filozofirati, i podrazumeva odlazak u toalet.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Misli

Dosada

Kada ste poslednji put mogli da kažete da vam je bilo dosadno?

Kladim se da se ne sećate.

Vaš džepni superkompjuter je neprestani izvor zabave.

Nedavno sam shvatio koliko mi nedostaje dosada; da se isključim sa mreže i satima posmatram kako voda teče pokraj plovka koji se ne pomera.

Dosada je suviše često na lošem glasu. Dosada nije prijatna jer prisiljlava ljude da sede sa svojim mislima s kojima često nismo spremni da se suočimo; najčešće su to neki problemi.

Stoga, izbegavamo dosadu, da bismo izbegli misli, da se ne bismo suočili s problemima.

Ipak, ako provedemo dovoljno vremena sa svojim mislima, često pronađemo rešenja naših problema.

Probajte.

Prijaće vam.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Misli

Volja

Postavljanje cilja nije dovoljno. Neophodno je imati nešto što nazivamo – volja.

Sudeći po članku na Vikipediji – volja je sposobnost čoveka da svesno upravlja svojom delatnošću u postizanju postavljenog cilja.

Oni koji nemaju volju nemaju osnovni alat kojim bi mogli da promene bilo šta u životu, koliko god bili nezadovoljni situacijom u kojoj se nalaze. Samim tim, očekuju od nekog drugog da to učini umesto njih; od predsednika, roditelja, boga, sudbine…

Kada se tako nešto ne desi, oni sa nedostatkom volje imaju koga da krive; predsednika, roditelja, boga, sudbinu…

Volja direktno zavisi od priče koju govorimo sami sebi.

Ukoliko svakodnevno ponavljamo kako nemamo volje da promenimo posao, to znači da bismo rađe ostali na mestu koje ne podnosimo, nego da preduzmemo sve moguće korake kako bismo promenili posao; bilo da je u pitanju usavršavanje, promena sredine, ili jednostavno apliciranje na druge poslove.

Ako, s druge strane, svakodnevno ponavljamo kako ćemo učiniti sve da promenimo posao, bićemo u stanju da pomerimo planinu ako je to neophodno da bismo došli do cilja.

Idući put kada postavite sebi ciljeve, zapitajte se šta ste sve spremni da uradite kako biste ih ostvarili, da li imate volje za to. Ukoliko niste sigurni, postavite prizemniji cilj koji zahteva jednostavnije korake.

Takođe, kada budete kukali na političare, roditelje, boga, sudbinu,… zapitajte se šta ste sve voljni da istrpinte pre nego što preduzmete prvi korak ka promeni.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Misli

Norma i laž

Većina stvari koje ljudi govore o sebi su laž.

Koliko puta ste upoznali osobu koja kaže kako je perfekcionista, voli da sprema i ne podnosi nered, a onda posetite njihov dom i prvo što urade je da se izvine za nered jer baš danas nisu imali vremena ili njihov pas napravio nered ili ko zna šta.

Ista stvar je sa ljudima koji kažu kako dobro kuvaju, ali im jelo nije baš najbolje uspelo kada ste došli kod njih na večeru; zdravo se hrane ali ne odbijaju krofne; čitaju mnogo, a kad im pozajmite knjigu ne vraćaju je mesecima; vole da vežbaju, ali kada dođu kod vas uvek idu liftom jer im je teško da se penju stepenicama.

Stvari o kojima ljudi lažu, kako druge tako i sebe, su norme koje su postavili sami sebi ili koje je nametnula kultura u kojoj žive.

U jednoj kulturi norma je biti fit, zdravo se hraniti, biti informisan i obrazovan. Stoga, ljudi da bi osećali pripadnost toj kulturi ili da bi bili zadovoljni samim sobom, pričaju priče kako oni rade sve što je prihvatljivo u toj kulturi.

U nekoj druoj kulturi, norma je biti zastrašujuć, bogat i sa druge strane zakona. Oni takođe imaju svoje lovačke priče, baš kao i pravi lovci.

Društvene mreže su idealno mesto za plasiranje lovačkih priča. Uslikamo se u teretani, ili dok čitamo, ili uslikamo naš ručak, ali ne uslikamo sladoled koji smo pojeli nakon ručka i naši prijatelji veruju kako živimo savršenim životom.

Pripadnici one druge kulture postavljaju slike svojih pištolja, lanaca oko vrata i sportskih automobila, koji često nisu njihovi, ali oni koji ih prate na društvenim mrežama ne mogu to da znaju ukoliko ih ne poznaju lično.

Pripadati nekoj kulturi i biti deo norme je moguće i bez egocentričnog eksponiranja. Dovoljno je da budete dosledni svojim odlukama i da ne podležete socijalnim konvencijama. Kada vas ponude krofnom ili sladoledom, recite – ne. Iznenadićete se da će vaša potreba da stavite ručak na internet zapravo nestati i da će vas ljudi drukčije gledati.

Takođe, sledeći put kada neko bude kazao nešto o sebi, dobro se zapitajte da li je to zaista tako.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Misli

Disciplina

Biti disciplinovan znači raditi stvari koje bi trebalo da radimo umesto onih koje želimo da radimo. Često želimo rezultate, ali ne i rad kog oni podrazumevaju.

Trebalo bi da učim kako bih položio ispit, trebalo bi da idem u teretanu kako bih doveo liniju u red, trebalo bi da pišem roman kako bih ga završio, ali bih rađe…

Stoga, stvari koje bi trebalo da radimo često ostavljamo za sutra baš zato što ne želimo da ih radimo.

Od sutra počinjem da učim za ispit, idem u teretanu, pišem roman, a danas ću raditi ono što želim.

Promena nastaje kada stvari koje bi trebalo da radimo postanu one koje želimo da radimo.

Želim da učim kako bih položio ispit, želim da idem u teretanu kako bih doveo liniju u red, želim da pišem roman.

Promena je suptilna, jedno ‘trebalo bi’ se menja u jedno ‘želim’, ali donosi uočljive rezultate.

Sledeći put kada se budete zapitali šta želite da radite, vrlo dobro razmislite; vaša odluka vam može doneti željene rezultate.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Produktivnost

Nemam vremena

Ako za nešto kažete da nemate vremena, to znači da vam ta stvar nije prioritet.

Ako nemate sat vremena dnevno za čitanje knjige, to znači da vam je preče da vidite šta su vaši prijatelji objavili na fejsbuku jer sigurno provodite bar sat vremena na društvenim mrežama.

Ako nemate sat vremena da skuvate zdrav ručak, nego isprižite smrznuti pomfrit i podgrejte gotovo jelo, to značit da vam je nešto preče od zdravlja, jer tih sat vremena morate negde utrošiti; to vreme nije jednostavno nestalo.

Ukoliko nemate 40 minuta dnevno za fizičku aktivnost, to znači da tih 40 minuta potrošite na nešto što vam je preče.

Sledeći put kada budete rekli da za nešto nemate vremena, dobro se zapitajte šta su vam prioriteti? Gde će vas za deset godina odvesti sat vremena čitanja, spremanja zdravog ručka, i fizičke aktivnosti, a gde će vas odvesti sat vremena fejsbuka, gledanja neke bezvezne serije i igranja neke igrice?

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Recenzije knjiga

Ne daj mi nikada da odem – Kazuo Išiguro

Kada sam se nekoliko meseci unazad odlčio da javno iznosim svoje mišljenje o knjigama koje pročitam, postavio sam sebi dva pravila:

  1. Knjige koje ti se ne sviđaju ne moraš da završiš.
  2. Nikada nećeš pisati o knjigama koje ti se ne dopadaju.

Prvo pravilo bi trebalo svima da bude jasno. Nisam više u školi, ali ovo pravilo je vredelo i kada sam bio u školi jer sam bio poznat po tome što nikada nisam čitao lektire. To nije nešto čime se hvalim i moram da naglasim da sam nadoknadio, manje-više, sve propušteno gradivo, i da i dalje rado čitam klasike i sada ih sigurno bolje razumem nego što bi ih razumeo sa 15,16 godina. Na kraju krajeva, postoji toliko knjiga da je suludo gubiti vreme na one koje mi ne prijaju.

Drugo pravilo je iz poštovanja prema piscu. Znam koliko je truda i rada potrebno da bi se završio jedan roman i koliko je svako emotivno vezan za delo koje je stvorio. To što se meni određena knjiga ne dopada, ne znači da nije dobra; prosto znači da nije za mene. Siguran sam da nijedan pisac ne ode na Goodreads želeći da provede neko vreme čitajući sve negativne komentare ispod naslova i da se nedeljama oseća loše zbog toga; sigurno će se osećati loše, koliko god sebe ubeđivao da jedan negativan komentar ne govori ništa o onome što radi.

Međutim, kada je u pitanju Ne daj mi nikada da odem, roman kog je napisao Kazuo Išiguro, apsolutno nisam siguran šta da mislim i šta da činim. Knjiga mi se nije dopala, a završio sam je. Rekao sam da neću da pišem o knjigama koje mi se ne dopadaju, ali imam žestoku potrebu za tim, pa ću se truditi da je ne predstavim u lošem svetlu, jer, kao što sam rekao – to što se meni knjiga ne dopada, apsolutno ne znači da nije dobra i da se vama neće dopasti.

Kada uzmem da čitam nešto novo uglavnom mi treba poglavlje ili dva da odlučim da li ću nastaviti da čitam. Ne daj mi nikada da odem je roman koji je obećavao; vrlo zanimljiva i pre svega misteriozna postavka. Glavna junakinja priče je devojka po imenu Keti, i iz njenog ugla pratimo život ljudskih klonova čija je svrha da budu farma organa koje će jednog dana donirati drugim ljudima.

Pratimo Keti i njene prijatelje dok su u školi i rastu, razvijaju se, i pitamo se koliko organa mogu da doniraju pre nego što umru?

Nakon što izađu iz škole, klonovi brinu jedni o drugima i gotovo da nemaju kontakta sa drugim svetom. Zaljubljuje se, ljubomorni su, imaju ambicije, snove i razočarenja, baš kao i pravi ljudi.

Išiguro piše majstorskim stilom i sve vreme vam pažnju drži prikovanu za slike koje se pojavljuju pred vašim očima i vi živite sa tim kloniranim ljudima i prolazite sve ono što su oni prošli, ali sam, nekako, sve vreme čekao da se nešto desi; nešto veliko; nešto što bi me nateralo da spustim knjigu i sedim okupan razmišljanjem o onome što sam upravo pročitao; ali nisam. Nije se desilo.

Možda sam imao pogrešna očekivanja od ovog dela koje nije komercijalno i mnogo se više bavi unutrašnjim nego spoljašnjim svetom. Možda mi je momenat promakao, jer je bio suptilan. Možda jednostavno nisam dovoljno zreo za ovu knjigu, jer ne bih pisao o njoj da mislim da je knjiga loša. Knjiga je dobra, ali nešto joj je nedostajalo da bih ostao bez teksta.

Na kraju, pročitajte knjigu i nemojte ništa očekivati od nje, možda će ćete imati više sreće nego što sam ja imao.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.