Bilo nam je potrebno 9 meseci da od jedne jedine ćelije narastemo do bebe i još 20 i kusur godina da odrastemo u odraslo ljudsko biće; ćeliju po ćeliju, dan po dan. Rast je bio toliko spor da je prošao nezapaženo. Tek kada pogledamo naše stare fotofrafije shvatimo koliko smo zapravo bili mali. Priroda nam pruža mnoštvo drugih primera strpljenja. Koliko je vremena potrebno da se iskleše kanjon ili da se izgradi ostrvo od aktivnog
Danas sam ukucao svoje ime u Google (jer svi mi to ponekad radimo) i na jednom piratskom sajtu sam pronašao link za PDF moje knjige – Krvavo zeleno Dok bi se mnogi žestoko iznervirali zbog toga, meni je čak bilo drago. Nekome je stalo. Neko misli da je ta knjiga vredna deljenja. Ljudi mi često govore: Radio si toliko dugo na knjizi, toliko si truda uložio i sada si odlučio da je deliš potpuno besplatno.
Da li i vi poznajete ljude koji su jedva čekali da završe školu (koji god nivo da je u pitanju) kako bi napokon prestali da uče i nisu videli neophodnost i pre svega užitak u konstantnom učenju? Možda ste baš vi jedan od njih; velika verovatnoća je da jeste. Nedavno sam se zapitao sam ko se može smatrati odgovornim za tako nešto? Zar nije u ljudskoj prirodi da voli da uči i da konstanto napreduje?
Da li ste se ikada zapitali na šta se sve čovek navikne? Npr. nakon tri godine života u Kini, meni je potpuno normalno da me niko ništa ne razume i da ja nikoga ništa ne razumem, ali se snalazim i živim potpuno normalno. (OK, ne mogu da se objasnim sa frizerom da ne treba da mi brije obrve, ali nije toliko bitno.) Ljudi su sposobni da se naviknu na koješta. Konc logor, na primer. Nakon
Pozdrav iz Kine, Ove nedelje vam preporučujem dve knjige: Kafka na obali mora – Haruki Murakami Jedno od Murkamijevih najcenjenijih dela. Očigledno inspirisano – Lovcem u Žitu, i najkraći mogući opis ove knjige je – Holden Kolfild se susreće sa nadrealizmom. Kao i mnogim drugim Murakamijevim deliva pratimo priču iz uglova više likova, ali najviše se istuču: Petnaestogodišnji dečak po imenu Tamura koji beži od kuće tragajući za majkom i za sestrom. Gospodin Nakata
