Misli

Norma i laž

Većina stvari koje ljudi govore o sebi su laž.

Koliko puta ste upoznali osobu koja kaže kako je perfekcionista, voli da sprema i ne podnosi nered, a onda posetite njihov dom i prvo što urade je da se izvine za nered jer baš danas nisu imali vremena ili njihov pas napravio nered ili ko zna šta.

Ista stvar je sa ljudima koji kažu kako dobro kuvaju, ali im jelo nije baš najbolje uspelo kada ste došli kod njih na večeru; zdravo se hrane ali ne odbijaju krofne; čitaju mnogo, a kad im pozajmite knjigu ne vraćaju je mesecima; vole da vežbaju, ali kada dođu kod vas uvek idu liftom jer im je teško da se penju stepenicama.

Stvari o kojima ljudi lažu, kako druge tako i sebe, su norme koje su postavili sami sebi ili koje je nametnula kultura u kojoj žive.

U jednoj kulturi norma je biti fit, zdravo se hraniti, biti informisan i obrazovan. Stoga, ljudi da bi osećali pripadnost toj kulturi ili da bi bili zadovoljni samim sobom, pričaju priče kako oni rade sve što je prihvatljivo u toj kulturi.

U nekoj druoj kulturi, norma je biti zastrašujuć, bogat i sa druge strane zakona. Oni takođe imaju svoje lovačke priče, baš kao i pravi lovci.

Društvene mreže su idealno mesto za plasiranje lovačkih priča. Uslikamo se u teretani, ili dok čitamo, ili uslikamo naš ručak, ali ne uslikamo sladoled koji smo pojeli nakon ručka i naši prijatelji veruju kako živimo savršenim životom.

Pripadnici one druge kulture postavljaju slike svojih pištolja, lanaca oko vrata i sportskih automobila, koji često nisu njihovi, ali oni koji ih prate na društvenim mrežama ne mogu to da znaju ukoliko ih ne poznaju lično.

Pripadati nekoj kulturi i biti deo norme je moguće i bez egocentričnog eksponiranja. Dovoljno je da budete dosledni svojim odlukama i da ne podležete socijalnim konvencijama. Kada vas ponude krofnom ili sladoledom, recite – ne. Iznenadićete se da će vaša potreba da stavite ručak na internet zapravo nestati i da će vas ljudi drukčije gledati.

Takođe, sledeći put kada neko bude kazao nešto o sebi, dobro se zapitajte da li je to zaista tako.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.