Pisanje romana – Dan 130.

Dok sam danas prepravljao roman, shvatio sam da imam dve iste verzije jedne iste scene, napisane u toku dve različite prilike, verovatno nedeljama udaljenim jedne od druge. 

Zanimljivo je da nisam shvatio kako dva puta pišem jedno te isto, i još mi je zanimljivije koliko su neki pasusi približno isto napisani. Što znači, da kad imaš ideju u glavi, nije bitno da li si napisao sinopsis ili ne, ako za nešto veruješ da bi trebalo da bude napisano, isplivaće kad tad.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 129.

Pisanje romana je verovatno najčudnija stvar koju sam ikada radio. Nešto što mi je juče delovalo kao briljantna ideja i što može da se pretvori u takozvani “main plot” iliti glavni tok radnje, danas mi deluje kao apsolutna glupost, i sve što sam danas radio jeste da sam eliminisao sve delove romana koji su vodili ka jednoj takvoj ideji.

Ono što je još zanimljivo povodom toga jeste da kada obrišeš sve to, osećaš se kao da si skinuo neki težak teret sa vrata, kao kada obaviš neki razgovor kog odlažeš već nedeljama jer znaš da će biti neprijatan.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 128.

Danas je bio još jedan dan u kom sam prebacio stvari sa jednog mesta na drugo, manje više u rasponu od tri-četiri poglavlja. Ono što je bilo u prvom, sada je u četvrtom i slično.

Ono što mi je još zanimljivo jeste da mi deluje da sam na pragu da pronađem novu misiju za svog glavnog junaka koja ne samo da može da postane “subplot”, već vrlo lako može da se pretvori u “main plot” iliti glavni tok radnje, glavnu misiju junaka.

Obzirom da je sve to posledica prepravljanja prvih nekoliko poglavlja, dođe mi da se zapitam da li bi idućeg puta, kada budem pisao sledeći roman, da li bi možda trebalo da se zadržim na prvih nekoliko poglavlja sve dok ne otkrijem “main plot”?

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 127.

Danas sam prešao dobar deo onoga što sam već bio prešao drugi put. Da budem tačniji, ostaje mi još samo dva poglavlja da pređem kako bih mogao da nastavim sa drugim prepravljanjem, da ne kažem – drugim draftom, tamo gde sam stao.

Tehnički, prvih nekoliko poglavlja će proći kroz 3 drafta, ali to ne bi trebalo da me zbunjuje ili da menja bilo šta jer samo prosto morao da napravim izmene koje sam juče najavio. 

Deluje mi da mi nije preostalo još mnogo izmena da napravim kako bih eliminisao karakternu osobinu glavnog lika koju sam juče označio kao izveštačenu. 

Nakon toga, ne bi mnogo trebalo da me brine to, ali i dalje moram da pazim da se nije još negde provuklo, kasnije u romanu.

Čitajući prvih nekoliko poglavlja treći put, počinjem da razumem o čemu je ovaj roman zapravo. Ne mogu da kažem da već imam jasnu sliku, ali sve više mi je jasno šta taj roman nije,  a to je više nego dobar vodič za dalji put.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 126.

On Neil Geiman-a sam naučio da kad zabodeš u pisanju, kada ne možeš da nastaviš, znači da si negde pogrešno skrenuo i da bi trebalo da se vratiš i identifikuješ pogrešno skretanje i to je upravo ono što sam danas uradio.

Krenuo sam da čitam i da prepravljam sve ispočetka, i vrlo brzo sam našao pogrešno skretanje. Glavni lik je imao jednu osobinu koja nije išla uz njegovu sve ukupnu ličnost i moj zadatak je da u narednom periodu izbacim i promenim tu osobinu gde god da sam je opisao ili upotrebio.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 125.

Danas sam od dva loša poglavlja napravio jedno solidno. Napisao nešto malo i mnogo toga obrisao, pa sam 1000 reči u minisu u odnosu na juče, ali to nije toliki problem. To nije problem uopšte. To je normalan deo procesa.

Zadovoljan sam kako se na kraju završilo. Bio sam na pragu da obrišem čitavo poglavlje jer nije imalo nikakvu ulogu. Bilo je prosti razgovor dvoje ljudi koji ne vodi nigde, ali na kraju se ispostavilo da poglavlje otkriva dve velike stvari. Jednu bitnu za razvoj lika, drugu za razvoj same priče, što je sasvim dovoljno da poglavlje preživi odstrel.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 124.

Danas je završeno još jedno poglavlje. 

Nešto sam dodao, nešto više oduzeo, ali brojanje reči ovog momenta nije ni bitno. Trenutno mi ova faza pisanja romana deluje kao slaganje rubikove kocke. Kreneš od krsta, završiš prva dva reda, pa napraviš krst na suprotnoj strani i onda nameštaš preostala četiri ćoška; roman je trenutno u fazi nameštanja prva dva reda, oni idu nešto teže, posebno ako nisi vešt u slaganju rubikove kocke, ali kad ih završiš odradio si 90% posla, ostatak je rutina.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 123.

Ponovo sam bio napravio dužu pauzu u pisanju. Imao sam određenih problema koji su mi okupirali misli, pa nisam mogao da se skoncentrišem na pisanje.

Drago mi je da sam konačno prekinuo post koji je trajao nekih osam dana. Nije da nisam razmišljao o pisanju tih dana, ali mi se jednostavno nije dalo da sednem i da pišem, pa sa dopustio sebi taj luksuz.

U buduće moram da se vratim u rutinu da svakodnevno pišem, ili da se zadržim na makar 5 puta nedeljno.

Primetio sam da mi je neophodno da budem sam da bih pisao. Ranije to nije bio slučaj. Bilo je dovoljno da stavim slušalice i da se na taj način izolujem.

Pretpostavljam da pisanje postaje kompleksnije, jer dosta toga prepravljam i da to zahteva veću koncentraciju.

Problem je što sam retko sam. Možda prvih sat vremena u toku jutra i možda sat, do dva uveče.

Ujutro mi je potrebno nešto vremena da se razbudim, a uveče budem umoran.

Moram pisati i kada sam umoran i kada nisam razbuđen, jer prosto nemam drugog izbora, a moram pisati svakodnevno ako želim da završim roman, a želim.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 122.

Danas sam prepravio jednu staru scenu. Dodao neke delove, izbacio druge i premestio čitavu scenu na drugi kraj romana. Ne mnogo daleko, ali dovoljno daleko da ne bude u istom poglavlju. 

Deluje mi da je ovako bolje. Ima više smisla. Scena još uvek nije gotova i, što bi se reklo, ne radi kako bi trebalo, ali ima neki sentimentalni oblik koji je još uvek zadržava u romanu. 

Mada, ako ne dobije neku specifičnu ulogu, rizikuje da bude izbačena zauvek.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 121.

Napisao sam nekih 500 novih reči, ali sam obrisao čitavu jednu staru scenu, jer prosto ne pripada romanu više. U prvoj verziji likovi su bili poznanici, a u drugoj su najbolji prijatelji, a scena koju sam izbacio nije bila dosledna nečemu što najbolji prijatelji rade.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.