Danas sam prepravio jednu staru scenu. Dodao neke delove, izbacio druge i premestio čitavu scenu na drugi kraj romana. Ne mnogo daleko, ali dovoljno daleko da ne bude u istom poglavlju.
Deluje mi da je ovako bolje. Ima više smisla. Scena još uvek nije gotova i, što bi se reklo, ne radi kako bi trebalo, ali ima neki sentimentalni oblik koji je još uvek zadržava u romanu.
Mada, ako ne dobije neku specifičnu ulogu, rizikuje da bude izbačena zauvek.
Ako želiš da dobiješ sledeći tekst direktno u inbox, možeš da se prijaviš ovde.
