Odrastao sam u finom kraju, skoro pa na kraju Kule, a kuća u kojoj smo živeli bila je na mestu gde se prva ulica uliva u drugu. Nije to bila neka idila; smrdi onaj Begejac ko sami đavo, ali kakav je takav je, moj je kraj, pa ga volim. To vam je blizu onog drvenog mosta kog ste ovih dana videli na vestima i nadam se da ga više nećemo viđati na vestima, ali kad ovi nešto rekonstruišu… ne daj bože nikom.
Mi smo u tom kraju toliko pazili da se nikome ne zamerimo, da čak nikad ni za koga ne bismo rekli da je glup, a bilo je prilike i potrebe, već bismo usput pomenuli da, taj neki, ima mozak mušice u glavi bizona. Ne znam ko je autor poređenja, ali ja sam ga čuo od Darka, ne znate ga vi, pa, što se mene tiče, neka bude da ga je on smislio.
A taj neki, čuje da ima mozak, pa misli da je pametan, a nama svima laknulo jer smo na neki način olakšali sebi dušu, i konačno rekli šta mislimo.
Zoran Radmilović je rekao: „Kad umreš, ti ne znaš da si umro i nije ti teško, teško je drugima. Isto je tako i kad si glup.“
Zamislite sad koliko može biti teško ljudima u onom finom kraju kad se razni bizgovi domognu nekih važnih stolica, a oni im ne mogu ništa reći, prosto jer su fini i neće da se zamere.
Napustio sam taj kraj još onda kad je u toj stolici sedeo neko kog su iz milošte zvali Konj, a od tada su se iz tih jasli mnogi dobro najeli.
Kada životinjama dajemo ljudske osobine to nazivamo personifikacijom, mi tu kao od neke životinje pravimo kao neku personu, a kad neke životinjske osobine dajemo ljudima, onda to nazivamo animalizacija, ili zoomorfizam, pa mi tu kao od nekog čoveka pravimo životinju uglavnom s namerom da ga uvredimo; sad da’l njega ili životinju, tu baš nisam siguran.
Kako god okreneš, personifikacija ili zoomorfizam, ako izuzmemo ono vredan kao pčela ili mrav, životinja najčeše izvuče deblji kraj, a od svih tih životinja koje su dobile naše loše osobine, ili od svih loših ljudi kojima su pripisana imena životinja, nekako mi je najžalije magarca. Čime je to pa magarac zaslužio da bude toliko ocrnjen?
Tvrdoglav kao magarac. Magarac je dobio taj epitet jer se on zaista tako ponaša. Za razliku od konja, magarac neće poslušati naredbu ako proceni da je opasna, da ne kažem glupa. Ako magarac vidi rupu, klizav teren ili nešto sumnjivo, jednostavno stane i odbija da ide dalje. I ko je sad tu lud, da li magarac koji odbija poslušnost ili onaj što ga tera na neku glupost?
I zato, dragi moji Kuljani, a i drugi, ja, koji već dugo vremena nisam Kuljanin, ali često tamo navraćam, neću vam reći da ne glasate za Vučića i njegove malce, jer to znate i sami.
A, vama, koji ćete ipak glasati za njega, i koji ste tamo prijavljivali boravak ovih dana, i koji ste iši u Ćacilend i koji ste se posvađali sa rođenom decom jer više volite njega i više verujete njemu i njegovim poltronima, i koji ste ko zna šta radili, i koji će te ko zna šta tek raditi, neću reći da ste magarci, jer bi magarac znao šta je ispravno.
Ako želiš da dobiješ sledeći tekst direktno u inbox, možeš da se prijaviš ovde.
