To je sve fejk

Ne znam da li ti imaš glasove u glavi, ali ja ih imam za izvoz. Ako nekom trebaju, šaljem brzom poštom. I to nije nešto zbog čega bi trebalo ići psihijatru (tešim se), već nešto što mnogi imaju, samo što smo ih neki svesni, a neki i ne baš. To je zapravo način na koji razmišljam. Neki vide slike kada razmišljaju, neki čuju reči. Neki mogu oba. Ja isključivo slušam te glasove. (Jedan mi baš sad govori da se rečenica nikada ne počinje sa „ja“.) Zabole me. (Drugi mi govori da sam lud što o ovome pišem.) (Treći da će me neko poslati psihijatru jer o ovome pišem.) (Četvrti da je pravilnije reći „poslati kod psihijatra“, jer je „poslati psihijatru“ više hrvatski izraz.)…

Ne znam zašto, ali te glasove voli da odvojim od svojih misli, iako mi je jasno da se sve to nalazi u prostoru iza mojih očiju, i retko kada napušta tu debelu lobanju. Nekada mi je sasvim jasno da se ti glasovi javljaju kao norme nametnute od sredine u kojoj živim, ili prosto vaspitanja i vrednosti kojima sam naučen i od kojih bih ponekad da se otcepim. Neki od njih su tu kao onaj Pinokijev cvrčak.

Nekad se čak i zapitam šta su tačno moje misli, a šta njihove. Da li su moje misli samo zaključci i pitanja do kojih sam samostalno došao ili je sve to moje; da li su i oni ja? Ako to nisu moje misli, i oni nisu moji, šta jeste? Ako su sve to moje misli, zašto ih čujem kao različite glasove? I, zašto ih neki ne čuju?

Za glasove u svojoj glavi sam saznao kada se pojavio jedan koji priča na engleskom, i to sa onim poš britanskim akcentom. Zvuči mnogo pametno, ali je uglavnom glup ko noć. Ne slušam ga mnogo. Snob je. Ali, dobro zvuči pa ga uvek pustim da završi.

Toliko pitanja, a gotovo nimalo odgovora.

Kada Nataša gleda strašne filmove ili serije, uglavnom se odnosi na scene u koji se pojavljuje neko čudovište, kao npr. u Harry Potter-u ili Stranger Things-u, ali i u bilo kom drugom filmu, Sanja je upozori da će da ide nešto strašno i onda ona ili zažmuri ili se sakrije.

U poslednje vreme, kako joj se javila želja da postane malo starija, odlučila je da gleda i „strašne“ serije i filmove jer i njene drugarice to rade, ali je sebi objasnila da je sve to strašno u serijama zapravo nestvarno, odnosno lažno, pa ona sama sebi kaže „To je sve fejk“.

Sanja joj je takođe puštala behind the scenes iz Stranger Things ili nekih drugih serija i filmova da bi saznala kako to nastaje.

Kada sam predugo izložen raznim stimulansima ume da mi bude loše. Jednom prilikom, tamo negde prošle nedelje, popio sam mnogo kafe, i dobar deo dana proveo pišući i igrajući PES, a oba iziskuju određenu količinu koncentracije, a kada sam oko 17.00 došao u dnevnu sobu, smetao mi je svaki zvuk. Glasovi u mojoj glavi bili su glasni, nisam mogao da ih utišam, nisam mogao da ih čujem, samo su mi trebali mir i tišina, koji su u tom trenutku bili neizvodljivi.

Ubrzo sam se vratio u spavaću/radnu sobu i nastavio da igram PES, ali i dalje nisam imao mira jer su glasni zvukovi TV-a i smeha dopirali i do spavaće sobe i mešali se sa komentatorom iz igrice i glasovima u mojoj glavi.

Na kraju sam od Sanje tražio da mi pomeša viski s kolom kako bih sve to utišao i kako bih konačno našao mir. To često pomaže, ali ne preporučujem jer, kad ne paziš, otrgne se kontroli.

Nije prvi put da mi se tako nešto dešava. To je česta pojava. Posebno kada odmakne dan, kada bude mnogo buke na poslu, ili kada sam umoran, neispavan, pa samim tim popijem previše kafe ili budem stimulisan digitalnim sadržajem.

Buka u glavi mi se javlja i kada sam depresivan. Tada često i razumem šta ti glasovi govore. Govore da sam bezvezan, bezvredan, da nema razloga da živim, da sam proćerdao svoj život i da samo stvaram bol drugima. Tad ih najmanje slušam i tad najmanje posežem za alkoholom jer onaj deo mojih misli, koje sam odvojio od njih, vrlo dobro zna da takvo ponašanje vodi u ponor.

Tada, kada su ti glasovi zli, bude zgodno da ubedim sebe da je sve to fejk. Jer, kada malo bolje sagledaš, i jeste fejk. Ništa od toga što se događa u mojoj glavi zapravo ne postoji, nije tačno, i ne treba obraćati pažnju na to.

Sve je to fejk.