Kao i svake Nove godine, svi novogodišnji planovi propadnu već nakon nekoliko nedelja. I, šta ćemo sad!?
Prošle nedelje, dok je još uvek trajao raspust, seo sam da napravim plan za celo polugodište; nisam pravio plan vezan za školski program, već sam napravio plan kako ću provoditi vreme kad nisam školi, i naravno ništa od toga nisam ispunio.
Problem sa tim novogodišnjim odlukama, ili bilo kakvim drugim odlukama koje iziskuju neke promene ličnosti, uvođenje novih navika, i sličnog, jeste što su napravljene tako da te navedu da praviš sebe od nule. Ti si sad kao neki bog i kako bi sebe napravio po tvojoj meri, ali od nule. I bog je morao koristiti blato, pa bi valjalo da i ja imam neki materijal, ako je moguće drukčije boje.
Sve, kad se pravi od nule, izgleda smešno. Pogledaj samo starije verzije računara, telefona, automobila, mostova, kuća, zgrada… ama ništa od toga se danas ne pravi tako jer izgleda smešno i beskorisno. Tako izgledaš i ti kad sebe napraviš od nule.
Moderni telefoni, računari, automobili, mostovi, kuće, zgrade… izgledaju tako kako izgledaju jer su im u svakoj sledećoj verziji menjali jedna stvar; malo su popravili ovo, pa su malo popravili ono i nakon deset takvih popravki dobiješ nešto sasvim novo.
Tako moraš i ti. Ne možeš sad, odjednom, postati nova osoba samo zato što se promenila poslednja cifra na kalendaru. Uzmeš jednu, eventualno dve stvari koje bi hteo da promeniš kod sebe i radiš na tome dok to ne postane rutina; dok ne postane sastavni deo tebe.
Neke stvari ćeš izbaciti, a neke stvari ćeš uvesti u svoju dnevnu rutinu.
I tako, jednu po jednu, lošu naviku izbaciš, a novu uvedeš i paziš da ti se loše, koje si već bio izbacio, ne vrate, da od dobrih, koje već imaš, ne odustaneš.
U poslednja dva meseca, moj fokus je bio na dve stvari:
Obzirom da od novembra meseca objavljujem po jedan tekst, skoro pa svake subote, reći ću da sam ostvario 80% prvog cilja, a isto toliko i drugog, jer žešće izbegavam da otvaram bilo koje aplikacije društvenih mreža.
Stare navike koje su mi se vratile, a nisam hteo, jeste da sam počeo da igram video igre ko lud (ko kad sam bio tinejdžer), pa i to moramo rešavati.
Opravdavam sebi i da ništa ne ide po planu jer se još nisam navikao na novu rutinu; ipak počelo je drugo polugodište, dobio sam novi raspored, mora se na to navići. Istina, ali nije opravdanje.
Manje društvenih mreža, manje igrica, radim prevashodno s jednim ciljem, a to je da nekim čudom ubacim dva sata pisanja dnevno i sat vremena teretane. Ako imam vremena za instagram, imaću valjda i za pisanje; nego instagram stvara manje trenja, jer iziskuje nula moždanih ćelija, pa uvek težim ka tome.
Ova nedelja je prošla kako je već prošla, ništa od onoga što sam planirao nisam ostvario (osim onoga za šta sam bio plaćen, jer takva obećanja mi je teško da prekršim), ali idemo dalje.
Ako želiš da dobiješ sledeći tekst direktno u inbox, možeš da se prijaviš ovde.
