131. dana nisam mnogo toga uradio, niti sam našao bilo šta vredno beleženja, pa stoga nisam pisao blog.
Danas sam priveo šesto poglavlje kraju. Ne mogu da kažem da je u potpunosti završeno jer će sigurno morati da prolazi kroz razne druge stilske promene, ali što se tiče samog sadržaja romana, privh šest poglavlja mi deluje kao jedna skladna celina koja se nadovezuju jedno na drugo.
Zanimljivo mi je u kojoj meri ne mogu da primetim greške u kucanju. Čak i kada mi softver podvuče neku reč, gledam u nju i ne vidim da fali slovo ili da sam permutovao neka slova. Da ne znam da je potpuno normalno da ne vidimo sopstvene greške u kucanju, pomislio bih da sam disleksičan, što bi bila ironija. Disleksični pisac.
Ako želiš da dobiješ sledeći tekst direktno u inbox, možeš da se prijaviš ovde.
