Od danas zvanično nemam kontrolu nad svojim romanom, već je ona taj koji ima kontrolu nad samim sobom. Ulazim u poslednju trećinu i shvatam da kraj uopšte neće biti onako kako sam zamislio.
Žao mi je. Mogao je to biti veoma dobar kraj i sve što sam do sada gradio vodilo je upravo ka tom kraju, ali je moj glavni lik danas uvideo rupu u mom sinopsisu i vešto se provukao kroz nju i krenuo i sada stremi ka novom kraju, ka kraju koji čak i meni nije poznat, ali se i te kako radujem da ga upoznam, a ujedno me je i strah.
Ako želiš da dobiješ sledeći tekst direktno u inbox, možeš da se prijaviš ovde.
