Današnju hiljaditu reč sam otkucao tek u 8:30 uveče. Što nemam često u praksi, ali jutros sam kasno ustao da bih pisao, zatim sam išao u školu, nakon škole sam neko vreme pisao u Starbaksu, ali sam morao da nastavim kod Džoa jer mi se ispraznila baterija na laptopu, nisam mogao da uguram punjač u utičnicu ispod stola jer je bio suviše velik.
Na kraju je ispalo dobro. Doneo sam veliku odluku u romanu i iz svog detinjstva pozajmio jednu traumatičnu scenu koju konačno mogu da razumem i da na neki način iskoristim u dobre svrhe.
To je valjda i poenta pisanja.
Ako želiš da dobiješ sledeći tekst direktno u inbox, možeš da se prijaviš ovde.
