Danas sam više nego inače razmišljao o uređivanju nego što sam bio koncentrisan na pisanje.
Al’ dobro, to je samo jedan od “onih” dana, kada ti ne ide. Mada, ne mogu da kažem ni da mi ne ide, samo nije išlo onako kako sam mislio da će ići, već me je odvelo nekud gde nisam mislio da ću doći.
To je samo jedan dan, i ako mi se sutra ne bude svidelo gde sam se našao, uvek mogu da se vratim na mesto gde sam pogrešno skrenuo i uvek mogu da odaberem pravi put, pod uslovom da tako nešto uopšte postoji.
Ako želiš da dobiješ sledeći tekst direktno u inbox, možeš da se prijaviš ovde.
