Pisanje romana – Dan 30.

Danas je napisano još 500 reči.

Ono što mi je danas zapalo za oko jeste činjenica da sam po ko zna koji put primetio da pisanje nikada neće izgledati na papiru onako kako izgleda u tvojoj glavi.

Ono što možeš da uradiš jeste da daš sve od sebe da te dve slike budu što sličnije, ali nikada neće biti iste. Ono u tvojoj glavi je uvek bolje.

Kada tu činjenicu prvi put uočiš, onda može da te parališe, ali ne očajavaj. Nisi ni prvi ni poslednji kome se to dogodilo.

Pisanje nikada neće moći da bude imitacija života, niti misli. 

Dobar način da koji možeš to da posmatraš je baterijska lampa uperena u mrak.

Reč po reč, rečenicu po rečenicu, usmeravaš svoju baterijsku lampu kroz mrak i otkrivaš deo po deo mraka, ali tom baterijskom lampom nikada nećeš osvetliti ceo mrak i imati kompletnu sliku; to je nešto što se dešava u glavi onog ko čita, ako si dobro napisao.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.