Pisanje romana – Dan 26.

Moj roman trenutno ima blizu 13,000 reči. Kad uzmeš u obzir da je bilo dana i u kojima sam brisao, ispadne da sam u nekim danima pisao i više nego što je trebalo i sad znam da se dešavalo da jesam i to u trenicima kada sam imao jednu bitnu misao sa kojom sam hteo da zavrišim pisanje za taj dan, ali nisam hteo da preskočim sve što vodi do te misli.

Kao na primer danas, želeo sam da zavrišm pisanje sa tim da devojčica po imenu Jovana ima nešto važno da kaže mom glavnom junaku, nešto što će mu žestoko zaljuljati svet, već okrenut naglavačke, ali nisam imao sve one detalje koji stvaraju tenziju i neizvesnost, pa sam i njih dodao.

Iako sam rekao da mi je cilj da stanem na 500 reči, pa makar i u pola rečenice, u ovakvim slučajevim sam u stanju da kršim to pravilo, jer znam koliko lako te detalje priče smetnem s uma, bez obzira što smatram da su ključni. Nekad je i dobro smetnuti ih s uma, jer često dođu bolji detalji. Ali, u ovaj, određeni detalj, je uloženo izvesno razmišljanje, i već danima ga držim u dnu dokumenta i pomeram sa tekstom kog prethodno unosim.

Mislio sam da ću danas nastaviti od njega, ali sam shvatio da ipak još nešto mora da se doda kako bi slika bila kompletna.

Sad donekle razumem zašto je bitno držati se pravila bi mogao da ih prekršiš. Bez obzira što kršim vlastito pravilo, postoji valjani razlog za tako nešto.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.