Pisanje romana – Dan 15.

Napisao sam nešto preko 500 reči danas. Zaneo sam se. Al’ dobro, neću si sad zbog toga zamerati.

Ovih dana nisam mogao da pišem jer sam bio pod izuzetnim emotivnim stresom. Strašno me pogodio Đoletov odlazak. Potpuno nenajavljeno, i potpuno nezasluženo, otišao je najveći pesnik koji je ikada pisao na ovom jeziku.

Sad mi je malo lakše, posebno nakon što sam juče uspeo da napišem svoju zahvalnicu ovom velikom čoveku.

Potrudiću se da ustajanje iz kreveta zarad pisanja postavim kao znatno veći prioritet nego što je do sada bilo, jer jedino ujutro imam dovoljno vremena da na miru pišem, dok svi spavaju.

To podrazumeva da ću morati ranije da odlazim u krevet. Što i nije neka šteta.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.