Pisanje romana – Dan 10.

Napisano još 500 reči.

Obično pišem ujutro. Danas sam pisanje ostavio za uveče. Plašio sam se da ću biti premoren i da neću imati volje i snage za pisanje, i stoga sam se čitav dan čuvao baš za taj čin. Nisam radio stvari koje će me umarati, a ne moram da ih radim. Posebno sam izbegavao društvene mreže i jutjub, kao i video igrice. Izbegavao sam donošenje nepotrebnih odluka.

Pisanje je zapravo donošenje odluka. Za svaku reč koju ostavimo na papiru moramo da odlučimo da li je vredna ili, da li događaj iz nekog života ima mesta u knjizi ili ne. Ako potrošimo naš kapacitet za donošenje odluka u toku dana, pisanje u večernjima satima će biti loše i teško. Zato je najbolje pisati izjutra.

Još jedna stvar koju bih istakao je da mi pisanje na laptopu ide mnogo bolje nego kada gledam u veliki monitor, koji mi inače služi za montiranje video snimaka.

Ne znam da li mi bela praznina na manjem monituru predstavlja manju pretnju nego bela na malom monitoru laptopa, ili je jednostavno stvar navike. Dobar deo života sam pisao piljeći u male sveske, pa kasnije u male monitore.

Kako god, držaću se malih monitora.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.