Pisanje romana – Dan 5. i 6.

Juče nisam pisao. U poslednje vreme umem da zabodem u video igre. Veći deo realnosti mi ne prija, posebno kada je posao u pitanju, pa onda tražim neki vid bega, kako u knjigama, pričama, drugom poslu, tako i u igrama. Kasno sam legao, kasno ustao, poremetilo mi je čitav dan.

Današnji dan je takođe bio veliki izazov. Ujutro je trebalo da ustanem i odem za susedni Wenzhou, gde radim. Subotom provedem 6 sati u učionici trpeći teror razmaženih kineskih kraljevića. Nakon toga je trebalo da pišem.

Bilo je teško. Morao sam pročitam sve što sam prethodno napisao kako bih uopšte znao o čemu pišem.

Na kraju sam uspeo. 500 reči. Ne baš najboljih 500 reči, ali pomeram se, polako.

Pretpostavljam da će vikendi i ubuduće biti veliki izazov. Ali, tako je zanimljivije.

U toku dana mi se često desi da razmišljam o romanu. Što je dobro.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.