Tehnološka revolucija

Ako tehnologija bude nastavila da se razvija ovim tempom, mogu da kažem da ne znam kako će svet izgledati za 10 godina, ali definitivno neće biti isti kao sada, a sve što mi je trebalo da uradim da dođem do tog zaključka jeste da pogledam 10 godina unazad.

Postojaće poslovi koji do juče nisu postojali, neki stvari će prestati da postoje, a neke druge stvari će promeniti svoj oblik.

Kako god okrenemo, da bismo ostali u koraku s vremenom trebalo bi neprestano da učimo, da se unapređujemo i da pokušamo da razumemo mehaniku; kako tehnologije, tako svega onoga što nam pruža tehnologija, ali i mehaniku društva i ljudskog ponašanja.

Nalazimo se u sred tehnološke revolucije, poput onih koje su se odigrale nakon nastanka parne mašine, pisaće mašine, prekookeanskih brodova…

Revolucija znači gledanje sveta iz novog ugla, koji do sad nije postojao i otkrivanje novih mogućnosti.

Najbolje što možemo da uradimo jeste da stvari činimo boljim tako što ćemo praviti bolje stvari, kako bi rekao Seth Godin, a jedna od stvari koje bi trebalo učiniti boljim jesu škole.

Glupo je skladištiti razne informacije u našu memoriju kada su nam te informacije na dohvat ruke i dostupne su nam u roku od nekoliko sekundi zahvaljujući našim pametnim telefonima, a škole upravo služe da bi nas primorale da skladištimo nepotrebne informacije i da omrznemo učenje.

Umesto toga, škole bi trebalo da nas nauče da razumemo mehaniku stvari, a kada razumemo mehaniku moći ćemo da popravljamo stvari i da ih činimo boljim.

Za razumevanje mehanike morali bismo da umemo da čitamo i morali bismo razumeti naučni metod, matematiku i statistiku. Ove grane nam, nam otvaraju vrata za razumevanje svega drugog, preko prirodnih i društvenih nauka do vođenja kućnog i biznis budžeta i donošenja ispravnih odluka.

Škole bi trebalo da nas nauče da rešavamo probleme za koje ne postoji jasno rešenje. Kako smanjiti zagađenje reka? To je, na primer, jedan problem za kog ne postoji jasno rešenje, ali postoji mnogo puteva koji mogu dovesti do istog rezultata, jer reke su ili zagađene ili nisu, a na nama je kako ćemo to da ostvarimo.

Škole bi trebalo dobro da se potrude da nam ne ubiju radoznalost i želju za učenjem s kojom se rodimo i koja misteriozno izlapi jednom kada sednemo u školsku klupu.

Škole moraju da nas nauče da budemo fleksibilni i da se prilagođavamo novim stvarima koje će se pojavljivati pred nama, hteli mi to ili ne, jer ljudi su povezaniji nego ikada, a kada se ljudi sa dobrim namerama povežu, zajedno su u stanju da stvore ono što je do juče bilo nezamislivo i to tome leži najveća čarolija interneta.

U školama bismo morali da postanemo emotivno i društveno zreli i odgovorni. Umesto učenja udžbenika napamet, da bismo ih zaboravili nakon testa, zašto ne bismo učili kako da budemo bolji jedni prema drugima i kako da se staramo jedni o drugima, umesto da si uzajamno škodimo?

Ovaj mali članak na mom blogu nije rešenje za obrazovni sistem, ali je definitivno mesto sa kog bi trebalo početi razmišljati o promeni i definitivno je nešto što se može nadograditi.

Takođe, ako ste roditelj, razmislite o ovome. Ako vašu decu budete naučili stvarima koje sam pomenuo, učinićete vašoj deci veliku uslugu, bez obzira da li će ih u školi tome naučiti ili ne.

Svaki početak je težak i lako je kritikovati škole, a mesto na kom bi trebalo da počnemo da menjamo škole su naši domovi.

I, umesto da se plašimo tehnologije i veštačke inteligencije, trebalo bi da naučimo, da je tehnologija alat koji nam mnoge stvari čini lakšim, i da će uvek postojati poslovi koje će isključivo čovek moći da obavlja, jer tehnologija ne poseduje apstraktno mišljnenje. Ta osobina je svojstvena isključivo nama i u budućnosti će nam biti potrebno mnoštvo ljudi sa visoko razvijenim apstraktnim mišljenjem koji umeju da sarađuju sa tehnologijom i jedni sa drugima i koju mogu da vide stvari koje ne postoji i koje tehnologija ne vidi.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.