Avokado u saksiji

Danas svako može da posadi avokado.

Iako ovaj blog nije o avokadu, zanimljivo je koliko ljudi danas na svojim profilima na društvenim mrežama pokazuje svoje mladice avokada.

Pre samo 30 godina tako nešto je bilo nezamislivo. Ako smo hteli da sadimo avokado, morali bismo da pitamo nekog ko je radio na plantaži avokada ili nekoga koji bio u Južnoj Americi ili na Mediteranu i tamo je saznao kako se sadi avokado, ili da listamo bezbroj knjiga iz biologije dok ne bismo našli kako se sadi avokado, jer da bi seme avokada proklijalo neophodno je da izvedemo jedan veoma prost trik, ali dok nam to neko ne objasni, ne bismo nikada sami prokljuvili kako se radi.

Sve što danas treba da uradimo da bismo saznali kako se to radi jeste da ukucamo to pitanje na jutjubu i biće nam ponuđeno desetine video snimaka koje je neko dobrovoljno snimio, postavio na jutjub i mi imamo prilike da za svega nekoliko minuta potpuno besplatno (ako isključimo cenu računara/telefona, internet pretplate i računa za struju), saznamo kako se sadi avokado. I već idućeg dana moći ćemo da zasadimo svoj avokado.

Danas imamo prilike da utičemo na više života nego što smo to ikada mogli. Ako snimimo video u kom ćemo objasniti kako se rešava neki problem i postavimo ga na jutjub, hiljade ljudi će imati prilike da reši neki svoj problem zahvljujući nama. Da bismo se osećali dobro, dovoljno je da rešimo problem jednom ljudskom biću.

Ovi uređaji koje držimo u džepu ne služe da bismo na njima gledali slike mačaka (iako volim mačke), niti da bismo videli šta radi neko ko je išao sa nama u srednju školu, niti da bismo nekome rekli nešto ružno. To su uređaji za komunikaciju, i ako ih iskoristimo na pravi način, bićemo u mogućnosti da se razvijamo brže nego ikada i da rešavamo probleme koje za koje smo mislili da ih nikada nećemo rešiti.

Pazite šta radite s vašim uređajima.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.