Mozak

nije umrežen tako da uvek donosi racionalne odluke.

Najčešće se oslanjamo na emocije. Jedemo ili pijemo nešto zato što to volimo, a ne zato što je to dobro za nas.

Ne radimo nešto, ne zato što je to loše za nas, već zato što se plašimo.

Iako racio često ume da nas prevari, nekada mislimo da nešto jeste, a zapravo nije, emocije takođe umeju da nas blokiraju i zavaraju.

Ključ je odabrati situacije u kojima ćemo da slušamo emocije, a u kojima ćemo slušamo razum.

U tome nam u velikoj meri mogu pomoći nauka.

Bez obzira što se plašimo da ćemo umreti od sramote na bini, nauka nam može potvrditi da je još niko od toga nije umro i da je taj strah posledica kortizola.

Bez obzira što mislimo da je crveno vino dobro za nas, nauka nam može potvrditi da je preterivanje u tako nečemu i te kako loše za naš organizam.

Bez obzira što se čini da je Zemlja ravna i da se Sunce okreće oko Zemlje, nauka nam može potvrditi da je Zemlja okrugla i da se zapravo Zemljao kreće oko Sunca.

Primera je bezbroj, i kad god se zapitamo da li je nešto dobro za nas ili nije, možemo da potražimo naučno istraživanje koje će odgovoriti na naše pitanje.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.