Bekstvo od stvarnosti

Ovih dana sam shvatio da sam u prošlosti bio pribegavao taktici bekstva od stvarnosti kad god bih bio nezadovoljan okolnostima u kojima se nalazim.

To sam radio na nekoliko načina, a jedan od njih je bio opsesivno igranje video igrica, Football Manager, između ostalih.

Već dugo nisam imao nikakve porive za igranjem video igrica ili primeni bilo koje druge taktike bega od stvarnosti, ali ovih dana, kada se nalazim u četvrtoj nedelji karantina, stvarnost nije ni malo primamljiva i primetio sam da imam žestok poriv da igram Football Manager.

Uz to neprihvatanje stvarnosti dolaze i izvesne emocije; često sam besan, što podrazumeva cinizam, ironiju, sarkazam, i izuzetnu nezdravu dozu kritičnosti prema drugima, ali i prema sebi.

U takvom stanju, sam proveo dobar deo svog života, i oni koji me poznaju, znaju me upravo kao velikog cinika i krtičara; seronju.

U poslednje vreme se trudim da to promenim, ne znam koliko mi tačno ide od ruke, nekada mi se čini da ide, a nekada ne, ali deluje mi da se popravilo; to vi najbolje znate, da li se popravilo ili nije.

Veliki broj ljudi koje poznajem, ali i oni koje ne poznajem već samo čitam njihove komentare na društvenim mrežama, se upravo nalaze u tom super ciničnom stanju, u kom čitav svet ne valja, samo smo mi pametni, imamo rešenje za sve probleme, ali niko neće da nas sluša, a pritom nismo ništa uradili da bilo šta promenimo.

Sanja je jednom prilikom definisala tu grupu ljudi kao “fejsbuk komentatori”, jer zaista, sve što to ljudi u takvom stanju rade jeste da po raznim fejsbuk objavama ostavljaju negativne komentare, negirajući stvarnost i bežeći od sopstvene realnosti.

Fejsbuk komentatori svoju negativnost često presele na kauč, pa će vam uz kafu saopštiti sve što im ide na živce.

Moram da napomenem, da je Sanja taj termin definisala na mom primeru, tako da sam ja prvi fejsbuk komentator u istoriji i nisam izuzet iz jednačine.

Ono što mi je ovog momenta zanimljivo, jeste da sam uspeo čvrsto da povežem negativnost, opsesivno igranje video igrica, opsesivno gledanje filmova, tv serija, tv-a uopšte, beskonačno surfovanje po društvenim mrežama, sa nezadovoljstvom i neprihvatanjem okolnosti u kojima se nalazim.

Po pitanju izlaska iz kuće neću moću mnogo toga da uradim sve dok traje ovaj karantin zbog koronavirusa, a to je trenutno najveći izvor mog nezadovoljstva, ali mi je čitava ova situacija pomogla da razumem sebe, zašto ponekad imam porive da radim iracionalne stvari, poput opsesivno igranja video igrica, ali mi je pomogla da razumem i druge, koji po mojoj pretpostavci, ostavljaju negativne komentare na internetu, traće svoje vreme na stvari koje nisu ni od kakvog značaja za njihov život, samo zato što beže od sopstvene stvarnosti.

Sami tim, biće mi mnogo lakše da me u budućnosti negativni komentari ne dotiču mnogo kada budu usmereni ka meni, a takođe će mi biti mnogo lakše da uočim sopstveno bekstvo od stvarnosti, kada u budućnosti primetim sopstveni cinizam ili potrebu da traćim vreme.

A verovatno najveća lekcija koju mogu da ponesem iz ovog iskustva je da idućeg puta kada ne budem bio zadovoljan okolnostima, i kada budem mogao da na njih utičem, zapravo preduzmem korake da bi promenio stvarnost, umesto da od nje bežim.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.