Jednom kada se na nešto naviknemo, kada nešto obavljamo bez mnogo muke, ne želimo to više da menjamo.
Delom, to je zasluga zašto se jednom rukom služimo bolje nego drugom. Sigurno da postoji i genetski udeo u tome, ali poznato je da kad neko ostane bez „jače“ ruke, vrlo brzo nauči da se služi drugom, „slabijom“. Takođe postoje oni koji u nedostatku obe šake, nauče da se služe nogama.
Iako nije neophodno da učimo da radimo sve oberučke, ponekad je neophodno da zastanemo i zapitamo se kakve sve to prilike propuštamo zbog toga što ne želim da menjamo nešto.
Možda bi trebalo da usvojimo novu veštinu ili da promenimo sredinu ili da upoznamo nove ljude, ali se ustručavamo zbog toga jer će to da nas izbaci iz komfort zone i da nas primora da se prilagođavamo na nešto novo.
Svaki put kada osetimo strah od novog i kada odbijamo da menjamo ono što je uobičajeno, trebalo bi se zapitati šta to potencijalno propuštamo time što ćemo ostati tamo gde se osećamo bezbedno i udobno.
Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu kako ih ne biste u buduće propustili, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.
