Misli

Tretrirati ljude kao mašine

Industrijsko doba nas je naučilo da tretiramo ljude kao mašine; kako da je napravim da bude brža, kako da troši manje energije, kako da proizvodi što više; odnosno, kako da za što manje ulaganja, dobijem što više proizvoda?

Isto tako postupamo i sa ljudima, iako većinu poslova koje čovek danas obavlja pripadaju intelektualnom domenu. Potrebni su lideri koji umeju da barataju ljudima, a ne mašinama, potrebni su ljudi koji umeju da napišu sadržaj na internetu, da snime zanimljiv video, da dizaniraju privlačan poster, koricu za knjige, potrebni su ljudi koji umeju da organizuju rad i da tretiraju svakog pojedinca kao ljudsko biće…

Ipak, često ćemo videti da se od ljudi očekuje da napišu suludi broj članaka u toku dana, da snime što je više moguće filmova u toku godine, da dizajniraju bezbroj korica za knjige… jer bitno da se okreće, što više to bolje…

Moramo prestati da tretiramo ljude kao mašine; moramo pustiti ljude da pronađu svoju strast, da rade ono što vole, tempom koji im odgovara, i tek tada ćemo imati priliku da vidimo njihov pun potencijal.

Ljudima ne bi trebalo davati instrukcije da reše probleme, već bi trebalo ukazati na problem, i pustiti ih da sami nađu rešenje za problem, a sami će tražiti pomoć kad za nju bude bilo potrebe. Na kraju krajeva, nije bitno kako će problem rešiti, bitno je da se reši.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.