Misli

U nečijim cipelama

Pisci, da bi razumeli likove u svojim knjigama moraju da hodaju neko vreme u njihovim cipelama. Sam proces nije jednostavan i zahteva nešto poput hipnoze ili transa; zato pišem ujutro i ne volim da me iko prekida. Vrlo teško je ući u takvo stanje i zadržati se satima.

Ipak, tako nešto vrlo lako pređe u naviku, i čak i kada ne pišem, često se kratkotrajno prebacujem u tuđu obuću i pokušavam da razumem sagovornika ili nasumične ljude na ulici.

Problem nastane kada uđete u cipele sebičnih i bahatih ljudi i kada shvatite da su se parkirali na sred trotoara samo zato što ne mare da li će to nekome smetati ili kada u gluvo doba odluče da raspale rafal iz vatrenog oružija ili petardi samo zato što se rodio njihov naslednik…

Primera bahatosti i sebičnosti je beskonačan, ali nikada neću moći da prihvatim i razumem takvo ponašanje niti mislim da bi trebalo tako nešto opravdati.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.