Život, Život pisca

Neko jak i ne mnogo pametan

Moja majka je veliki ljubitelj cveća. Gde god da u kući postoji mesto na kom niko ne prolazi ona će tu postaviti saksiju sa nekom biljkom. Svakog proleća te biljke se iznose napolje kako bi dobile dovoljno sunca. Neke od tih saksija su prilično teške i onda mama kaže:

“Treba mi neko jak, a ne mnogo pametan”.

Taj “neko” smo uglavnom moj otac i ja.

Znam da time ne misli ništa loše, ali sam takođe svestan činjenice da postoje izvesne predrasude prema ljudima koji se bave intelektualnim radom, ali i prema onima koji se bave fizičkim radom i posebno sportom.

Sudeći po tim stereotipima, fudbaleri i modeli su glupi, dok su naučnici, IT stručnjaci i oni koji se bave knjigama debeli, ružni, i zapušteni.

Tačno je da je neko ko se bavi sportom ili je model može da zapostavi intelektualni razvoj, ali to nije pravilo.

Tačno je da neko ko se bavi intelektualnim radom može da zapostavi fizički izgled i pre svega zdravlje, ali to nije pravilo. 

Čak i prof. dr Darko Tadić, osnivač i predavač u online radionicama kreativnog pisanja čiji rad izuzetno poštujem, podleže ovom stereotipu i svoj članak o vežbama za pisanje otvara sledećim pasusom:

“Postoji puno motivisanih ljudi koji hoće da zdravo žive i imaju lepo telo. Redovno vežbaju i bulje u ogledalo (i fejsbuk/instagram). Mnogo manje je onih koji žele da treniraju mozak i sopstvenu kreativnost. Pisci spadaju u ove druge. Iz tog razloga za pisce postoje mnoge koristi od vežbi koje jačaju naš zanat (a ne naše mišiće). Ne morate čak ni da se znojite – ali slobodno uzmite bocu sa vodom ili svoj omiljeni energetski napitak!”

prof. dr Darko Tadić – 15 vežbi za jačanje vašeg pisanja

Verujem da je Darko Tadić imao imao kranje humorističke namere i da je ovaj pasus napisao u želji da privuče čitaoce da završi tekst, ali okarakterisati nekog ko želi da vežba i izgleda lepo kao nekog ko ne radi ništa osim što bulji u ogledalo je apsurdno. 

Tvrditi da pisci ne bi trebalo da vežbaju svoje mišiće i da se znoje je takođe apsurd.

Ne znam odakle ta potreba intelektualaca da sopstveno telo gledaju kao nešto nebitno, štaviše strano i nešto čega bi se trebalo stideti i na čemu ne bi trebalo radi. 

Dakle, pisci i drugi intelektualci, vaše telo je vaše vozilo i ako ga ne budete pazili, ostaviće vas na sred puta mnogo ranije nego što biste to želeleli.

Ako, pak, posvetite izvesno vreme održavanju vašeg tela, znatno će vam lakše biti da satima sedite u vašim stolicama i stvarate. Leđa će prestati da vas bole i nećete sa sobom morati da nosite velike količine sala, kao što to radi Džordž R. R. Martin. 

Zvuči kao reklama za neki magični dušek napunjen magnetima, ali nije mi u cilju da vam prodam bilo šta za velike pare već samo da skrenem pažnju na važnost fizičke aktivnosti.

Jedno je kada moja majka upotrebi humor ne bi li meni i mom ocu olakšala premeštanje tih teških saksija sa cvećem, a drugo je kada neko kao mentor i uzor piscima tvrdi da je sve vreme provedeno vežbajući mišiće protraćeno.

Ernest Hemingvej je trenirao boks, i svako jutro nakon što bi završio pisanje plivao bi dve milje da bi razbistrio svoje misli i ojačao svoje telo.

Haruki Murakmi svakog dana pretrči 10 km ili otpliva 1,5 km, a ponekad radi oba.

Bobi Fišer, iako nije bio pisac, je trenirao rvanje i vežbao u teretani jer, kako je tvrdio, šah zahteva da sedi satima na jednom mestu i razmišlja; ako ga pritom zabole leđa, mnogo mu je teže da razmišlja.

Laza Kostić je na ulicama Sombora svakog jutra radio jutarnju gimnastiku zbog čega je često bio ismevan.

Alber Kami je igrao fudbal.

Vladimir Nabokov je voleo tenis, boks i fudbal.

Samjeul Beket je igrao kriket.

Agata Kristi je volela da surfuje.

Iako sam daleko manje poznat i uspešan od onih koje sam gore nabrojao, moram naglasiti da sam ove godine uveo u praksu da četiri puta nedeljno odlazim u teretanu. 

Od tada se znatno bolje osećam nemam bolove i nemam bolove leđima iako provedem veći deo dana sedeći na stolici.

Verujem da je fizička aktivnost u velikoj meri doprinosi mojoj produktivnosti i motivaciji za intelektualni rad.

Dakle, možete istovremeno biti jaki i pametni , bez obzira šta vam trendovi i stereotipi nameću, a usput možete i dobro da izgledate pa da vam samopouzdanje raste dok buljite u sebe u ogledalu.