Potpuno sam ispao iz ritma kada je pisanje ovog bloga u pitanju. Uglavnom sam imao praksu da završim sa pisanjem za jedan dan i odmah da napišem blog, a sada sve nešto pišem na kredit, na odloženo, kako god se to moglo nazvati.
Ali, ako pogledamo ovu tabelu, vidimo da sam u poslednjih desetak dana pisao čak, sedam, osam puta. Nekada sam više obrisao nego što sam napisao, nekada sam jedva nešto više napisao nego što sam obrisao, ali to su čari drugih i trećih i svih narednih draftova.
Priča nije dobra zbog onoga što se u njoj nalazi nego zbog svega onoga što je iz nje izbačeno.
Pisanje je vrlo čudna stvar. Nekada ti ide lagano, imaš toliko toga da kažeš, a nekada se prosto jedva nateraš da otvoriš aplikaciju za pisanje, koja god da je u pitanju.
Postoje toliko pravila, i toliko trikova, i taktika i strategija koje mogu da te ti olakšaju posao, da te motivišu da pišeš, da te ubace u zonu, kako god to nazivao. To može biti – piši odmah nakon što ustaneš, piši nakon što završiš sa fizičkom aktivnošću, obuci plavu košulju, upali sveću, pusti muziku, ugasi muziku, idi u kafić, sedi u park, piši na laptopu, pišu u svesku, piši kad padne mrak…
Sve te taktike su u redu, ali postoji jedan veliki problem – rade samo ako su tvoje, a da bi saznao da li su tvoje, moraš sam da ih otkriješ, ne može niko da ti kaže – E, probaj ovo. 100% radi. Otprilike radi kao i oni sokići za mršavljenje. Sve zavisi od toga šta si jeo posle tog sokića, koliko i kada. Klin čorba.
Naravno, u početku ne možeš baš odmah da shvatiš šta će da radi za tebe. Prvo probaš ono što su drugi već probali, pa možda nešto bude upalilo. Često će i upaliti, sve do momenta dok ne prestane da radi, jer to ipak nije bila tvoja taktika, bar ne u potpunosti.
Da bi saznao tvoju taktiku moraš vrlo dobro da posmatraš sebe i svoje pisanje, a jedan od načina da posmatraš pisanje je upravo ovaj Dnevnik pisanja.
Opet, ovaj Dnevnik pisanja će biti od velike koristi nikom drugom do meni i zato sam se danas dvoumio da li da uopšte nastavljam da ga vodim, posebno kada uzmem u obzir koliko često i koliko lako u poslednje vreme zaboravim da otvorim i da bilo šta zapišem u njega.
A onda sam ipak odlučio da nastavim sa njim, zbog sebe. A, ako ikome bude od pomoći, ako se nađe neki usamljeni pisac, posebno početnik, koji još uvek ne zna u šta se upustio, nadam se da ću mu bar malo raskrčiti put.
Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu kako ih ne biste u buduće propustili, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.
