Da li ste se ikada zapitali zbog čega bi neko pisao blog? Ja sigurno jesam s obzirom da je ovo moj treći pokušaj da započnem jedan.
Prvi put mi je palo na pamet da pišem blog još 2015. godine kada sam otkrio affiliate marketing. Tada sam bio radio kao copywriter u jednoj kompaniji u Srbiji, gde sam rođen i gde sam nekada živeo. Stoga, moj prijatelj i ja smo pokrenuli blog koji je propao u visokom stilu. Pisali smo o svemu: živtonom stilu, pisanju, šahu, fitnesu, glumi, filmovima, svemu što smo ikada radili ili voleli da radimo.
Verovali smo da ćemo brzo doći do publike i prodati određene stvari preko Amazona, ali smo lekciju naučili na teži način. To jednostavno ne funkcioniše tako kako smo zamislili. Ili bar nije u našem slučaju.
Stoga, nakon nekoliko nedelja smo jednostavno odustali. Nismo ništa zaradili, imali smo jedan viralni post i stekli nekolicinu prijava na našu e-mail listu.
Dve godine kasnije, 2017., odlučio sam da pokušam još jednom. Tada sam radio potpuno sam i pristupio sam tom poslu prilično ozbiljno. Bio sam radio na svom drugom romanu (da ne pominjem da još uvek radim na njemu) i pomislio sam kako znam dovoljno o pisanju da bih mogao da pomognem početnicima.
Sasvim prirodno, ideja je bila da potencijalne čitaoce bloga pretvorim u čitaoce knjige i dam otkaz kao nastavnik i konačno živim isključivo od pisanja. Zar ne želimo svi to?
Suviše sam truda ulagao. Moji članci su više ličili na akademske tekstove na odrađene teme iz oblasti pisanja nego na ono kako bi blog trebalo da izgleda. Istraživao bih temeljno i pisao o svemu što sam znao i saznao. Moji članci su imali 3.000 i više reči i niko nije želeo da ih čita. Mimo toga, moj ton je bio arogantan, i predstavio sam sebe sveznajućeg, što je odbilo mnogo čitalaca. Stoga, nakon 7 nedelja, odlučio sam da prestanem.
Ovih dana, blog je počeo da mi nedostaje. Postoji toliko stvari bliskih pisanju i životu pisca o kojima nemam s kim da razgovaram; došao sam do tačke nakon koje samo pisci mogu da razumeju moje brige i probleme. I, to je upravo razlog zašto bih želeo da pružim još jednu šansu blogu.
Ovog puta, trudiću se da budem kratak; 500 reči, manje-više. Ovoga puta, cilj mi je da podelim sa vama sve što susretnem na putu pisanja i nadam se da ćete vi koji čitate imati neke koristi od mojih reči.
